Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca: AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., čiji je punomoćnik Milunka Arsić, advokat u ..., protiv tuženog „Javor“ doo Ivanjica u stečaju, čiji je punomoćnik Dejan Čukić, advokat u ..., radi utvrđenja osporenog potraživanja u stečajnom postupku, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6702/18 od 13.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 17.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6702/18 od 13.02.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6702/18 od 13.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 6702/18 od 13.02.2020. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Čačku P 285/17 od 24.10.2018. godine i presuđeno je tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je osnovano potraživanje tužioca AA iz ... prema tuženom u iznosu od 174.201,44 dinara; da je osnovano potrživanje tužioca BB iz ... prema tuženom u iznosu od 51.691,30 dinara; da je osnovano potrživanje tužioca VV iz ... prema tuženom u iznosu od 310.679,12 dinara; da je osnovano potrživanje tužioca GG iz ... prema tuženom u iznosu od 246.158,59 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 187.635,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 506.109,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Revident se ne poziva, niti dostavlja pravnosnažne odluke u kojima je drugačije presuđeno u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, što samo po sebi nije dovoljan razlog za dozvoljenost posebne revizije. Prema sadržini tražene zaštite u postupku i razlozima pobijane presude proizlazi da drugostepeni sud nije odstupio od sudske prakse izražene u pravnosnažnim odlukama u sporovima sa istovetnim zahtevima iz istog činjeničnog i pravnog osnova, konkretno zasnovanih na ugovoru koji su tužioci zaključili sa tuženim koji je osnivač poslodavca tužilaca, kojim ugovorom su uređeni obligacionopravni odnosi stranaka bez radnopravnog statusa tužilaca kod tuženog. S tim u vezi, nema potrebe za novim tumačenjem materijalnog prava od značaja za definisanje radnopravnog odnosa, niti o zastarelosti, odložnog uslova i dospeću obaveza, kako to smatra revident.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i odlučio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se ne može izjaviti.

Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona propisano je da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta dana 18.10.2017. godine. Tužioci su formalni suparničari pa se dozvoljenost revizije ceni prema vrednosti predmeta spora u odnosu na svakog pojedinačno. U tužbi je kao najviša vrednost predmeta spora označen iznos od 114.376,00 dinara, što je protivvrednost ispod 30.000 evra. Kako se radi o sporu male vrednosti revizija tuženog nije dozvoljena.

Nema mesta ni primeni člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku koji propisuje da je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka. Radi se o sporu male vrednosti kada se navedena odredba ne primenjuje jer revizija nije dozvoljena zbog prirode spora po posebnim odredbama Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu izloženog i člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić