Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1121/19 do 18.02.2020. godine delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog VV preinačena je prvostepena presuda tako što je, između ostalih, okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela otmica u saizvršilaštvu iz člana 134. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje na način kako je to propisano Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 08.09.2004. do 22.09.2004. godine, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljene BB i branilaca okrivljenih AA i VV u preostalom delu odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branilac okrivljenog AA, advokat Vuk Vuković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1), tačka 2) i tačka 3) ZKP i člana 439. tačka 1), 2) i 3) u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. i stava 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu i predmet vrati istom sudu na ponovno odlučivanje po redovnom pravnom leku, kao i da se odloži izvršenje pravnosnažne presude do odlučivanja po podnetom zahtevu;

-branilac okrivljene BB, advokta Biljana Kajganić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenu osloboditi od obaveze da uplati iznos od 2.500 evra na ime oduzimanja imovinske koristi.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA se ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, pre svega jer je prvostepeni sud u izreku presude dodao da je okrivljeni AA postupao: „svestan svojih dela i njihove zabranjenosti čije je izvršenje hteo“, čime je dodat bitan subjektivni element bića krivičnog dela koji u optužnici ne postoji.

Vrhovni kasacioni sud izneti navod, branioca okrivljenog, ocenjuje kao neosnovan i netačan, s`obzirom na to da je na zapisniku sa pripremnog ročišta održanom pred Višim sudom u Beogradu K 820/14 od 26.10.2016. konstatovano da zamenik Višeg javnog tužioca u Beogradu Aleksandar Isailović, u prisustvu, između ostalih, okrivljenog AA i advokata Vuka Vukovića, precizira dispozitiv optužnice tako što u četvrtom redu dispozitiva nakon reči „novac“ dodaje reči „u uračunljivom stanju, svesni da je njihovo delo zabranjeno i čije su izvršenje hteli“ uz istovremenu izmenu pravne kvalifikacije krivičnog dela tako što je okrivljenima stavio na teret izvršenje krivičnog dela otmica iz člana 134. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, dok u preostalom delu optužnica ostaje nepromenjena. Dakle, izreka pravnosnažne osuđujuće presude, protiv okrivljenog AA je identična dispozitivu optužnice Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt 1630/04 od 17.12.2004. godine izmenjene 26.10.2016. godine.

Nadalje, na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP se ukazuje i navodima da je prvostepenom presudom, što „drugostepeni sud zadržava“ opis dela bitno izmenjen na štetu okrivljenog AA dodavanjem izvršilaca i više kriminalne aktivnosti - povećanjem u odnosu na optužnicu u cilju otežanja položaja okrivljenog - „ispuštanjem“ navoda optužnice „da je oštećenom naredio da skupi 15.000 evra“, obrtanjem sleda događaja iz optužnice utvrđujući da je prvo izvadio pištolj i naredio da poziva prijatelje i dodavanjem dela događaja na „šljunkari“.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode, u zahtevu branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane i netačne s`obzirom da je u dispozitivu optužnog akta okrivljenom stavljeno na teret, između ostalog, da je oštećenom naredio „da zove svoje prijatelje i sakupi novac u iznosu od 15.000 evra“, dok je pravnosnažno osuđen tako što je u izreci drugostepene presude označeno „zove svoje prijatelje i sakupi novac“. Dakle, u konkretnom slučaju kada je iz izreke presude izostavljen iznos od 15.000 evra ne može biti reči o prekoračenju optužbe u smislu povećanja kriminalne aktivnosti okrivljenog kod izvršenja dela, već o povoljnijem položaju okrivljenog.

Pored navedenog, na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP zahtevom branioca se ukazuje i navodima da je drugostepeni sud izmenio optužnicu „tako što je, uprošćeno rečeno, reč iznuda zamenio rečju prinuda“.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode, branioca okrivljenog ocenio kao neosnovane. Naime, u dispozitivu optužnice je okrivljenom stavljeno na teret „sa namerom da ga ne puste na slobodu dok od njega ne iznude novac“, a u izreci drugostepene presude je navedeno „u nameri da ga prinudi da nešto učini“. Dakle, označenom izmenom optužnog akta nije došlo do izmene bitnih obeležja krivičnog dela već se radi samo o jezičkoj izmeni u smislu opisa koji odgovara utvrđenom činjeničnom stanju na pretresu održanom pred drugostepenim sudom dana 18.02.2020. godine.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da optužba nije prekoračena i da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako se to neosnovano navodi u zahtevu branioca okrivljenog.

Pored toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se izričito numerički ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, ali uz obrazloženje da je sud pogrešno zaključio da je okrivljeni AA sa dva neutvrđena saizvršioca pretnjom odvezao i zadržao oštećenog, jer iz svih izvedenih dokaza a posebno iskaza samog oštećenog je jasno da se to nije desilo; da prvostepeni i drugostepeni sud nisu pravilno cenili iskaze oštećenih koji se razlikuju tokom krivičnog postupka te da je na pogrešno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ali uz obrazloženje da je sud prilikom odlučivanja propustio da uzme u obzir sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog na koje je odbrana ukazivala, a da je pravilno ocenio iste okrivljenom je trebalo kaznu maksimalno ublažiti do šest meseci i odrediti izvršenje u prostorijama gde stanuje, čime se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP koja takođe ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu takođe ukazuje i na povredu odredbe člana 449. stav 1. ZKP, te povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP, koje ne predstavljaju zakonske razloge, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane branioca okrivljenog, te je zahtev i u navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovan pravni lek. Ovaj rok važi i za branioca okrivljenog saglasno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni.

S obzirom na to da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljena BB, drugostepenu presudu lično primila dana 24.03.2020. godine, a da je njen branilac, advokat Biljana Kajagnić, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda podnela dana 02.07.2020. godine, dakle, po proteku zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB, ocenio kao neblagovremen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 1) i tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić