Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl.408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 384. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao kupac i tuženi kao prodavac zaključili su dva predugovora o kupoprodaji stana u ..., i to 03.11.2010. godine i 22.12.2011. godine. U skladu sa ovim predugovorima, tužilac je tuženom na ime kapare dao ukupan iznos od 8.000 evra, i to po osnovu prvog predugovora 5.000 evra, i po osnovu drugog predugovora 3.000 evra. Ovi predugovori nisu overeni pred sudom, i nije zaključen glavni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Tužilac je tuženog obavestio da odustaje od zaključenja ugovora o kupoprodaji jer je došlo do problema sa dobijanjem kredita. Nakon odustanka tužioca od kupovine stana, tuženi je predmetni stan prodao drugom kupcu, po osnovu ugovora o kupoprodaji od 03.12.2012.godine, za kupoprodajnu cenu od 70.000 evra. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7432/16 od 25.01.2017. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Obrenovcu P 349/14 od 17.05.2016. godine u delu kojim je utvrđeno da su ništavi i ne proizvode pravno dejstvo predugovori zaključeni među parničnim strankama 03.11.2010. godine i 22.12.2011. godine, i u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Prvostepena presuda je ukinuta u delu kojim je tužilac obavezan da tuženom na ime naknade štete isplati 6.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom i u odnosu na troškove postupka. Tuženi-protivtužilac je tražio naknadu štete u vidu izmakle dobiti u iznosu od 6.000 evra, koji iznos predstavlja razliku između cene stana koju je tuženi ugovorio sa tužiocem i cene za koju je stan prodao drugom kupcu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev da se obaveže protivtužilac na naknadu materijalne štete u iznosu od 6.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Iz činjeničnog stanja koje je u prvostepenom postupku pravilno utvrđeno, proizilazi da tužilac nije mogao da realizuje kredit za kupovinu predmetnog stana dok se ne obezbedi neophodna dokumentacija, što je bila obaveza tuženog. Tuženi je građevinsku dozvolu obezbedio po proteku roka od jedne godine od zaključenja predugovora, a upotrebnu dozvolu po proteku više od dve godine. Uslovi za odobravanje kredita koji su postojali u vreme zaključenja predugovora, a koji se odnose na nepostojanje grejs perioda, učešća i kamate, značajno su se promenili usled proteka vremena, i postali su znatno nepovoljniji, pa tužilac nije bio u mogućnosti da kredit realizuje i obavestio je tuženog da odustaje od kupoprodaje. Tuženi se prvim predugovorom obavezao da će o svom trošku izvršiti prenamenu poslovnog apartmana u predmetni stan i kroz postupak legalizacije izvršiti tehnički prijem zgrade i izdejstovovti upotrebnu dozvolu, što je učinio po proteku roka dužeg od dve godine od prvog predugovora, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da ne postoji krivica tužioca za eventualnu štetu koju je pretrpeo tuženi jer nije zaključen glavni ugovor o kupoprodaji sa tužiocem, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Suprotno revizijskim navodima, tužilac nije ispoljio nesavesno ponašanje odustankom od zaključivanja kupoprodajnog ugovora, jer je u postupku utvrđeno da su zbog proteka vremena znatno pogoršani uslovi za dobijanje kredita od banke, zbog čega nije mogao da realizuje kredit. Takođe se ne može pripisati tužiocu u krivicu to što je nakon odustanka od zaključivanja kupoprodajnog ugovora došlo do pada cena nekretnina, kao ni da je tužilac nesavesnim postupanjem tuženom prouzrokovao štetu zbog troškova prenamene poslovnog apartmana u stan, jer je tuženi naknadno stan prodao trećem licu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić