Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Bošković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 241/19 od 14.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 241/19 od 14.01.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 241/19 od 14.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 51/18 od 06.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu Privrednog suda u Čačku St.br. 7/10, isplati neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa u iznosu od 60.510,64 dinara (kao iznos koji je utvrđen zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku St. 1983/01 od 05.09.2005. godine, pod rednim brojem 102), sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2004. godine, do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 241/19 od 14.01.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca tako što je preinačena prvostepena presuda i usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu Privrednog suda u Čačku St. 7/10, isplati neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa utvrđena zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku St 1983/01 od 05.09.2005. godine, u iznosu od 43.521,29 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.12.2018. godine, do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu Privrednog suda u Čačku St. 7/10, isplati iznos od 16.989,35 dinara, u visini razlike između dosuđenog do traženog iznosa, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2004. godine do isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos dosuđen stavom prvim izreke, za period od 16.09.2004. godine do 10.12.2018. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.577,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St 7/10, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Čačku R4 St 81/17 od 06.12.2017. godine zbog nenaplaćenih potraživanja utvrđenih zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku St 1983/01 od 05.09.2005. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili ceneći odredbu člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni kasacioni sud smatra da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom da u konkretnom slučaju nije odstupljeno od sudske prakse tako da nema potrebe da se o izjavljenoj reviziji odlučuje radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili novog tumačenja prava, nakon zaključka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine, u postupku razmatranja spornog pravnog pitanja Spp 6/16, iniciranog od strane Osnovnog suda u Sjenici.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.12.2018. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora 43.521,29 dinara. Prvostepena presuda je doneta 06.03.2019. godine, a drugostepena presuda je doneta 14.01.2020. godine.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se radi o sporu male vrednosti Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić