Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 309/20 od 02.09.2020. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima od drugog do sedmog izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u braku parničnih stranaka rođeni su mlt. VV, rođena ...2003. godine, mlt. GG, rođen ...2005. godine, i mlt. DD, rođen ...2007. godine.

Stan u ... u ulici ... broj .., na ... spratu, površine 75,61 m2 je u svojini tužene. Nakon prestanka zajednice života stranaka od ...2017. godine tužena se iselila iz navedenog stana, a tužilac je ostao da živi u stanu sa maloletnom decom.

Iz nalaza i mišljenja komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti „dr Laza Lazarević“ obe parnične stranke poseduju kapacitete za samostalno vršenje roditeljskog prava. Zapaža se umreženost dece u nerazrešen partnersko - imovinski konflikt i lojalnost dece ocu. Tuženi ne uviđa upletenost dece u bračnu relaciju, kao ni udeo sopstvene odgovornosti. Tužena bolje razume dečije emocionalne, razvojne i psihološke potrebe dajući značaj organizaciono - vaspitnim faktorima potrebnim za rast i razvoj dece, posebno s obzirom na uzrast. Tužena je adekvatniji roditelj za samostalno vršenje roditeljskog prava jer, pored navedenog, shvata značaj drugog roditelja za pravilan razvoj i rast dece, dok otac ne shvata ulogu majke za rast i razvoj dece u potpunosti. Procenjeno je da mišljenje dece da bi živeli sa ocem nije u njihovom najboljem interesu. Za stav koji deca imaju je odgovoran tužilac sa kojim deca aktuelno žive. Otac ne razume emocionalne, razvojne i psihološke potrebe dece, već im imputira svoje interese. Zbog toga je izrečena želja dece da žive sa ocem očekivana, ali nije u njihovom najboljem interesu jer predstavlja posledicu gore navedenog. Tužena pokušava da promeni situaciju, dok se tužilac verbalno izjašnjava o značaju majke, ali je suštinski angažovan u zaštiti svojih interesa i diskreditovanje majke. Pošto se tužena iselila iz stana, tužilac je njen povratak prijavljivao policiji kao porodično nasilje, što u postupcima nije utvrđeno. Tužilac je 30.09.2019. godine mlt. DD odveo na pregled u Dečiju univerzitetsku kliniku kako bi mu bile konstatovane povrede koje je navodno dobio od majke, ali u lekarskom nalazu nisu registrovane nikakve povrede. Navedeno upućuje na zaključak da se radi o manipulaciji tužioca.

Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Rakovica, saglasio se sa nalazom i mišljenjem komisije veštaka u pogledu poveravanja maloletne dece tuženoj radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Predloženo je da se lični odnosi između oca i dece održavaju svakog prvog i trećeg vikenda u mesecu od petka od 19.00 časova do nedelje do 19.00 časova, svake druge i četvrte nedelje u mesecu u trajanju od 3 sata nakon škole, naizmenično svaki drugi državni i verski praznik od 9.00 časova prvog dana praznika do 19.00 časova poslednjeg dana praznika, na dan tužiočeve porodične slave i prvu polovinu zimskog i letnjeg raspusta.

Tužilac je vlasnik preduzetničke radnje i njegova prosečna neto zarada za proteklih šest meseci iznosila je 52.500,00 dinara. Tužilac se bavi i ... i ostvaruje prihode od 500,00-600,00 dolara mesečno. Tužena je zaposlena u Agenciji za ... i za period od marta 2019. godine do avgusta 2019. godine ostvarila je prihode od 27.485,31 dinara mesečno.

Za zadovoljenje mesečnih potreba neophodno je izdvojiti za mlt. VV iznos od 34.000,00 dinara, a za mlt. GG i mlt. DD iznose od po 30.000,00 dinara.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, maloletna deca su poverena majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, imajući u vidu nalaz i mišljenje komisije veštaka i Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, jer tužena bolje razume emocionalne, razvojne i psihološke potrebe maloletne dece i shvata značaj drugog roditelja za pravilan razvoj i rast dece. Mišljenje dece da žele da žive sa ocem nije u njihovom najboljem interesu jer se ne radi o autentičnom mišljenju koje odražava njihove stvarne potrebe, već je mišljenje indukovano od strane tužioca. Način održavanja ličnih odnosa određen je u skladu sa predlogom Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. Imajući u vidu zaradu tužioca i potrebe dece, tužilac jeste u mogućnosti da izdvoji mesečno ukupno 47.000,00 dinara na ime dečijeg izdržavanja za svo troje dece.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu člana 60. stava 4. Porodičnog zakona. Mlt. VV se izjasnila da želi da živi sa ocem. Na osnovu nalaza i mišljenja komisije veštaka, sa kojim se saglasio i Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, utvrđeno je da mišljenje mlt. VV nije autentično, već da je tužilac uticao na formiranje takvog mišljenja. Članom 60. stavom 4. PZ propisano je da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti sa kojim će roditeljem živeti. Iz formulacije citirane zakonske odredbe proizlazi da dete koje je navršilo 15. godinu života ne odlučuje samostalno sa kojim će roditeljem živeti, već samo da može odlučiti o tome. Navedenu zakonsku odredbu neophodno je razumeti na opisani način jer je dete koje je navršilo 15. godinu života i dalje maloletno dete, a prema članovima 6. stavu 1. i 266. stavu 1. PZ, sud je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Pošto je tužilac usled neprepoznavanja dečijih potreba uticao na formiranje želje mlt. VV da živi sa njim, pri čemu je tužilac imao u vidu najpre zaštitu ličnih interesa, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nije u najboljem interesu maloletne dece da budu poverena tužiocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Sud je, u skladu sa članom 270. PZ, pre donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava zatražio mišljenje stručnih institucija. Kako su se i komisija veštaka i Gradski centar za socijalni rad u Beogradu saglasili da je tužena podobnija za samostalno vršenje roditeljskog prava i kako nije bilo drugih dokaza iz kojih bi sud mogao izvesti drugačiji zaključak, nižestepeni sudovi su pravilno poverili maloletnu decu tuženoj radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Bez obzira na to što je tužilac visokomotivisan za samostalno vršenje roditeljskog prava, on ne razume emocionalne, razvojne i psihološke potrebe dece, već im nameće svoje interese, ne uviđa sopstvenu odgovornost za učešće dece u nerešenoj bračnoj situaciji, niti shvata ulogu majke za rast i razvoj dece u potpunosti. U prilog navedenom, govore i bezuspešni pokušaji tužioca da predstavi ponašanje tužene kao nasilno tako što je prijavljivao policiji njen povratak u stan i odvodio maloletnog DD na pregled u Dečiju univerzitetsku kliniku kako bi mu bile konstatovane povrede koje je navodno dobio od majke. Sa druge strane, tužena bolje razume dečije potrebe i značaj drugog roditelja za pravilan razvoj i rast dece. Način održavanja ličnih odnosa pravilno je određen u skladu sa članom 61. PZ i predlogom Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. Visina dečijeg izdržavanja određena je na osnovu pravilne primene člana 160. PZ u skladu sa potrebama mlt. dece, kao poverilaca, i mogućnostima tužioca, kao dužnika. Pravilnom primenom člana 194. PZ odbijen je tužbeni zahtev za ustanovljenje prava stanovanja na stanu tužene jer maloletna deca nisu poverena tužiocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, odbio zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka jer odgovor na reviziju koji je podnela nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić