Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 645/20 od 11.09.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda Gž1 645/20 od 29.03.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Čačku P1 297/16 od 07.09.2017. godine, ispravljena rešenjem tog suda P1 297/16 od 17.07.2018. godine, u stavovima prvom, drugom, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 20.10.2009. godine, o otkazu ugovora o radu zaključenog dana 01.05.2009. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na radno mesto koje odgovara vrsti i stepenu stručne spreme i radnim sposobnostima. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade za period od 20.10.2009. do 01.04.2017. godine isplati opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom računatom na pojedinačne mesečne iznose od prvog dana po isteku narednog meseca za prethodni mesec pa do isplate i da na osnovice pojedinačnih mesečnih iznosa navedenih u ovom stavu izreke, za period od 20.10.2009. do 01.04.2017. godine, uplati pripadajuće doprinose za tužioca kod nadležnog Fonda PIO. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 880.375,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršenja odluke o troškovima postupka do isplate.

Tuženi je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je preko punomoćnika dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijenu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima ..., po osnovu ugovora o radu od 01.05.2009. godine, koji mu je prestao rešenjem tuženog broj .. od 20.10.2009. godine zbog povrede radne obaveze i radne discipline iz člana 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu. U obrazloženju rešenja opisane su radnje činjenja povrede radne obaveze i radne discipline. Tužilac je pre donetog rešenja upozoren pisanim upozorenjem da opisane povrede radne obaveze i radne discipline predstavljaju razlog za davanje otkaza, na koje se on izjasnio. U navedenom upozorenju, pobrojani su dokazi na osnovu kojih tuženi nalazi da je tužilac učinio povredu radne obaveze i radne discipline ali mu nije dostavljen nijedan dokaz, što je tužilac naveo u odgovoru na upozorenje. Dokazi su dostavljeni tužiocu u toku postupka pred prvostepenim sudom.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev ocenjujući da je osporeno rešenje o otkazu nezakonito pozivajući se na odredbu člana 179. Zakona o radu. Prilikom odlučivanja sud je imao u vidu da, shodno članu 180. Zakona o radu, tužiocu uz upozorenje nisu dostavljeni dokazi i izjave lica, odnosno inkasanata i drugih svedoka na koje se poziva u obrazloženju upozorenja a koji su kasnije poslužili i kao pisani dokazi prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, čime je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona jer je tužiocu onemogućio pravo na odbranu.

Drugostepeni sud je, postupajući po nalogu Vrhovnog kasacionog suda iz rešenja Rev2 2352/2019 od 04.12.2019. godine, u ponovnom postupku održao javnu raspravu radi otklanjanja bitne povrede odredaba parničnog postupka i pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja. U ponovnom postupku je cenio zakonitost postupka davanja otkaza, a posebno pravo tužioca na odbranu iz člana 180. Zakona o radu, koje je garantovano Konvencijom MOR-a broj 158, prema kojoj zaposlenom, na inicijativu poslodavca, ne može prestati radni odnos zbog razloga vezanih za njegovo ponašanje ili njegov rad, pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda. S obzirom na to da su u upozorenju o postojanju razloga za davanje otkaza ugovora o radu pobrojani dokazi na osnovu kojih je tuženi zaključio da su se stekli uslovi za davanje otkaza, a koje tuženi nije dostavio tužiocu iako je na tim dokazima zasnovao odluku da tužiocu otkaže ugovor o radu, te da je tužilac u pisanom izjašnjenju na upozorenje naveo da mu dokazi nisu dostavljeni i da ne može da se izjasni o povredama za koje se tereti, drugostepeni sud ja ocenio da je u postupku donošenja osporenog rešenja povređeno pravo tužioca da iznese odbranu na navode za koje se tereti. Shodno tome, ocenio je da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu.

Odredbama člana 179. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, pored ostalog, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2) i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3).

Prema odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje, a stavom 3. da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje i citirane odredbe Zakona o radu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište drugostepenog suda da je u postupku donošenja osporenog rešenja povređeno pravo tužioca na odbranu, jer mu tuženi nije dostavio dokaze o učinjenim povredama radne obaveze i radne discipline na koje se pozvao u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i na kojima je zasnovao rešenje o otkazu ugovora o radu. Iako u članu 180. Zakona o radu nije izričito propisano da poslodavac mora da dostavi zaposlenom dokaze na koje se pozvao u upozorenju, već je propisano da je dužan da navede dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, dokazi moraju biti dostavljeni zaposlenom ukoliko prigovori da se bez upoznavanja sa njihovom sadržinom ne može izjasniti o osnovanosti navoda upozorenja, kao što je učinio tužilac u konkretnom slučaju.

Kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos pravilno je primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade. Suprotno shvatanju revidenta, sud u radnom sporu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu nije nadležan da utvrđuje da li je zaposleni nakon otkaza ugovora o radu ispunio uslove za starosnu penziju. Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, naložiće da se zaposleni vrati na rad, a eventualno ostvarivanja prava na penziju zaposlenog može biti od značaja u postupku izvršenja sudske odluke. Pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa je naknada štete u visini izgubljene zarade umanjene za iznos poreza i doprinosa, pri čemu ovo pravo zaposlenog ne zavisi od razloga zbog kojih je sud utvrdio da je radni odnos prestao bez pravnog osnova – da li se radi o razlozima formalne ili materijalnopravne prirode.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić