.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3762/2019
25.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danilka Đakonović, advokat iz ... protiv tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd, Ogranak „Elektrodistribucija“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Milutin Radoičić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1121/19 od 09.04.2019. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1121/19 od 09.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1121/19 od 09.04.2019. godine.
ODBIJAJU SE, kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 179/2014 od 08.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba od 01.07.2014. godine, u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu od strane BB, odgovornog lica, na taj način što je širio neistine o zaposlenom, omalovažavao rezultate rada zaposlenog, davao ponižavajuće zadatke ispod nivoa i klasifikacija i druga slična ponašanja i da se ubuduće zabrani vršenje i ponašanje koje predstavlja zlostavljanje na radu, što bi tuženi bio dužan priznati i obezbediti izvršenje navedene zabrane za ubuduće, kao i obavezivanje da se ova presuda objavi u javnom glasilu „Politika“ o trošku tuženog. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu od strane VV, odgovornog lica, omalovažavanjem rezultata rada tužioca, ne davanjem raznih zadataka tužiocu, koje nije opravdano potrebama procesa rada, čime je narušio profesionalni integritet tužioca. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se tuženom zabrani vršenje i ponašanje koje predstavlja zlostavljanje na radu, a što bi tuženi bio dužan priznati i obezbediti izvršenje navedene zabrane ubuduće. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da presudu objavi u javnom glasilu „Politika“, o trošku tuženog. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 124.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1121/19 od 09.04.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda u delu u kojem je obavezan tuženi da prvostepenu presudu objavi u javnom glasilu o trošku tuženog, na način da u javnom glasilu „Politika“ o trošku tuženog objavi uvod i izreku presude, dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena i prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu, kojim je utvrđeno da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu i kojim je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka potvrđena, a odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešene primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.
Tužilac je dao odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18), propisano je da revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je i utvrđenje zlostavljanja na radu. Pobijanom presudom odlučeno je o postojanju zlostavljanja na radu tužioca uz primenu odredabi Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br 36/2010), pa imajući u vidu da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, iz čega sledi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, a na osnovu člana 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, ovaj spor jeste radni spor, međutim, prema stavu 5. istog člana u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije propisano da je u ovoj vrsti sporova revizija dozvoljena, dok je članom 441. ZPP propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
S obzirom na to da se u ovom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
S obzirom na to da tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, to isti nema pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, kao ni tužilac, jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili neophodni, sa kojih razloga je na osnovu člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
