Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Zgerđa, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća ,,Autotransport Pančevo“ iz Pančeva, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2788/20 od 08.10.2020. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2788/20 od 08.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 427/18 od 03.03.2020. godine, prvim stavom izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe. Drugim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime zarade za ostvarene, a neplaćene efektivne sate rada duže od redovnog radnog vremena isplati ukupan iznos od 24.475,84 dinara za 2015., 2016., 2017. i 2018. godinu u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do konačne isplate, da tužiocu na ime razlike zarade na ime naknade za ishranu u toku rada isplati ukupan iznos od 65.277,22 dinara za 2015., 2016., 2017. i 2018. godinu u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do konačne isplate, da tužiocu na ime razlike regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati ukupan iznos od 78.914,53 dinara za period od juna 2015. godine zaključno sa junom 2018. godine, u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do konačne isplate, da tužiocu na ime razlike zarade za rad nedeljom isplati ukupan iznos od 5.309,33 dinara za period od juna 2015. godine zaključno sa junom 2018. godine, u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da za tužioca na napred navedene iznose manje isplaćene zarade obračuna i uplati razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 96.246,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti, do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2788/20 od 08.10.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova po žalbi, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj parnici tužilac je tražio isplatu na ime razlike zarade za ostvarene, a ne plaćene efektivne časove rada duže od radnog vremena, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada, troškove regresa za korišćenje godišnjeg odmora i na ime razlike zarade za rad nedeljom pri čemu je kao vrednost predmeta spora za tužioca označen iznos od 180.301,64 dinara.

U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, pa kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić