Rešenjem Višeg suda u Čačku Kž1 br.72/21 od 01.04.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA – advokata Marka Tomovića, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K br.57/20 od 05.02.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Marko Tomović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijana rešenja tako što će na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbiti optužbu prema okrivljenoj.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Marka Tomovića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljene AA - advokat Marko Tomović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je članom 41. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano da učiniocu koji je kao punoletan izvršio krivično delo, a u vreme suđenja nije navršio 21 godinu, sud može izreći bilo koju meru posebnih obaveza, meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili meru upućivanja u vaspitno-popravni dom, te da u konkretnom slučaju, obzirom da je okrivljena rođena ...2000. godine i da je u vreme donošenja drugostepene odluke (01.04.2021. godine) navršila 21. godinu života, Viši sud u Čačku kao drugostepeni nije mogao zadržati izrečenu vaspitnu meru prema okrivljenoj, odnosno prema njoj nije mogao primeniti odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, te je potvrdivši prvostepeno rešenje učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Marka Tomovića, podnet je na štetu okrivljene.

Naime, okrivljena je krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ učinila dana 09.06.2019. godine, dakle kao punoletno lice, i krivični postupak prema njoj je vođen kao prema punoletnom licu, po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Gornjem Milanovcu Kto 37/20 od 03.04.2020. godine. Prvostepeni sud je okrivljenoj izrekao vaspitnu meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva na osnovu člana 41. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, nalazeći da se u konkretnom slučaju može osnovano očekivati da će se i sa navedenom vaspitnom merom prema okrivljenoj postići svrha kažnjavanja koja bi se ostvarila i izricanjem kazne.

Odredbama člana 41. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, propisano je da učiniocu koji je kao punoletan izvršio krivično delo, a u vreme suđenja nije navršio 21 godinu, sud može izreći bilo koju meru posebnih obaveza, meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili meru upućivanja u vaspitno –popravni dom ako se, s obzirom na obeležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinio, može očekivati da će se ovim vaspitnim merama postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne.

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da se učiniocu koji je kao punoletan izvršio krivično delo, nakon što navrši 21. godinu života, ne mogu izreći sankcije propisane odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, već se sankcija mora izreći prema odredbama Krivičnog zakonika.

Prema odredbi člana 4. Krivičnog zakonika, krivične sanckije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.

Kako vaspitne mere predstavljaju najblažu vrstu krivične sankcije prema učiniocima krivičnih dela, a prema navodima zahteva drugostepeni sud nije mogao zadržati izrečenu vaspitnu meru u konkretnom slučaju, odnosno nije mogao primeniti odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, to nadalje znači da se prema stavu branioca prema okrivljenoj mogu primeniti samo odredbe Krivičnog zakonika, odnosno krivične sankcije propisane odredbom člana 4. KZ, koje su teže po okrivljenu. Stoga je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene podnet na njenu štetu, pa kako branilac nije ovlašćen da preduzima radnje (pa i da podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti) na štetu okrivljene (član 71. tačke 5) ZKP) već to može samo Republički javni tužilac (član 483. stav 2. ZKP), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Marka Tomovića odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 71. tačke 5) ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić