U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomćnik Stojadin Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Dragoljub Rajević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2361/2019 od 06.02.2020. godine, u sednici veća održanoj 25.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2361/2019 od 06.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1744/2018 od 24.01.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 04.02.2016. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova prničnog postupka isplati iznos od 142.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2361/2019 od 06.02.2020. godine, preinačena je presuda osnovnog suda u Nišu P1 1744/2018 od 24.01.2019. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 175.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radom mestu inkasanta na naplatnoj stanici „BB“ po Ugovoru o radu od 13.09.2007. godine sa Aneksom od 26.05.2008. godine. Pregledom video zapisa, fotografija i izveštaja zvanične AOP -ove specifikacije viškova inkasanata u dinarima za mesec septembar i oktobar 2015. godine, tuženi je utvrdio da je tužilac učinio povrede radne obaveze vršenje naplatne putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sisitemu naplate, jer je prilikom kategorizacije vozila učesnicima u saobračaju vraćao kusur u manjem iznosu, a poslodavcu nije uplatio ostvareni višak u dinarskom pazaru odmah po završetku rada, kao i zbog toga što nije nosio fluorescentni prsluk. Tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu dana 13.01.2016. godine, na koje upozorenje se izjasnio. Rešenjem tuženog od 04.02.2016. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 14.09.2006. godine sa aneksima, na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, jer je obavljajući poslove inkasanta na naplatnoj stanici „BB“ naplaćivao putarinu po magnetnoj kartici u zatvorenom sisitemu naplate suprotno proceduri rada i dužnostima inkasanta iz Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, koja je kao povreda radne obaveze utvrđena članom 12. Aneksa ugovora o radu. U toku postupka je utvrđeno da tuženi nije vraćao tačan iznos kusura korisnicima usloga i da sav ostvareni višak dobijenog novca nije predavao tuženom, što poizlazi iz zvanične specifikacije viškova tužioca koji su kao pazar uplaćivani tuženom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema članu 12. tačka 2. alineja 1. Aneksa ugovora o radu od 18.04.2008. godine, zaključenog između tužioca i tuženog, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze: povreda zakona i drugih propisa koje je zaposleni dužan da primenjuje u radu i u vezi sa radom, kao i Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta. Članom 12. tačka 4. alineja 3. propisano je da povredu Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, predstvlja vršenje naplate putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sisitemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnostima inkasanta.

Pravilnikom o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta iz 2013. godine, propisano je da se naplata putarine vrši prema odredbama ovog akta (član 2.); inkastant vrši naplatu putarine tako što prilikom dolaska vozila na naplatno mesto, po automatskom određivanju kategorije, vizuelno utvrđuje stvarnu kategoriju vozila i unosi taj podatak preko tastature u računar; zatim u zatvorenom sistemu naplate uzima karticu od učesnika u saobraćaju i ubacuje je u čitač kartice, a u otvorenom potvrđuje kategoriju; inkasant je dužan da nakon pojave cene na ekranu, ukuca tačan primljeni iznos novca od učesnika u saobraćaju, a po prijemu celokupnog izosa novca potvrđuje naplatu i izdaje odštampanu priznanicu o izvršenoj naplati putarine, sa kusurom učesniku u saobraćaju, s tim da inkasant ne sme da pravi manjak; ukoliko učesnik u saobraćaju ne uzme priznanicu, inkasant je dužan da istu poništi cepanjem preko pola i baci je u korpu za otpatke – odmah, pošto vozilo pređe mehaničku barijeru, a u svakom slučaju pre određivanja kategorije sledećeg vozila koje dolazi na naplatno mesto; ukoliko učesnik u saobraćaju ne uzme vraćeni kusur inkasant je dužan da isti vrati u kasu i na kraju smene preda uz ostvareni pazar, kao i da je komletan prihod ostvaren na radnom mestu, prihod Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i isti mora biti uplaćen odmah po završetku rada (član 17. i član 22. tačka 4.2.2.2. Pravilnika). Prema članu 28. Pravilnika, po završetku smene, inkasant je dužan da sačini dokument I-40, odnosno dnevni izveštaj o uplati pazara, koji popunjava u apoenskom iznosu kako domaćeg tako i stranog novca, da u posebne vreće odvaja dinarski pazar, a posebno devizni i sa popunjenom dokumentacijom stavlja pazar u odvojene vrećice i ubacuje u trezor, kao i da je strogo zabranjeno upoznavanje zaposlenih sa finansijskim zaduženjem – razduženjem narednih 24 časa, kao i predavanje manje novaca u pazaru, a doplatu pazara vrši formiranjem izveštaja I- 41, s tim da se doplata vrši u dinarskim sredstvima plaćanja, a devizna u deviznim.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je nastao otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, pošto je tužilac učinio povredu radne obaveze iz člana 12. tač. 2. i 4. Aneksa ugovora o radu, jer je u septembru i oktobru 2015. godine, obavljajući poslove inkasanta, postupao suprotno dužnostima utvrđenim u navedenom Pravilniku, budući da tačan iznos kusura nije vraćao korisnicima usluga i da ostvareni višak u dinarima nije predavao poslodavcu, što je bio dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu. U ovom slučaju za punovažnost prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu dovoljno je postojanje jednog otkaznog razloga, odnosno jedne povrede radne obaveze koja predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa, a to je povreda internog akta poslodavca u proceduri naplate putarine iz čl. 17, 22. i 28. Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, zbog čega je pravilno apelacioni sud prienačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, kako u pogledu poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, tako i vraćanja tužioca na rad, jer je rešenje tuženog pravilno i na zakonu zasnovano.

Pre donošenja osporenog rešenja, tužilac je upozoren o razlozima za otkaz ugovora o radu, čime mu je omogućeno da se o njima izjasni, kao i pravo na odbranu, saglasno članu 180. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić