Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca „Meditech“ DOO Novi Sad, koje zastupa Branislav Grujić advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., koju zastupa Dragica Brajušković, advokat iz ..., radi duga i po protivtužbi radi raskida ugovora i duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 295/2019 od 17.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2021. godine doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 295/2019 od 17.01.2019. godine u stavu prvom i trećem izreke i u navedenom delu predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10677/18 od 04.09.2018. godine održano je na snazi rešenje o izvršenju Trogovinskog suda u Beogradu VIII Iv.br.14765/06 od 15.11.2006. godine kojim je obavezana tužena-protivtužilja da tužiocu protivtuženom na ime duga plati ukupan iznos od 756.148,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 252.049,36 dinara počev od 01.09.2004. godine do isplate, na isti iznos počev od 01.10.2004. godine do isplate i na isti iznos počev od 01.11.2004. godine do isplate. (stav 1. izreke). Odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev za utvrđenje da je ugovor o kupoprodaji radiotalasnog noža proizvođača „...“ sa oznakom „...“ zaključen dana 04.05.2004. godine između tužioca „BB“ čiji je vlasnik pravni sledbenik tužena raskinut (stav 2. izreke). Odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev za isplatu iznosa od 757.575,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.07.2004. godine (stav 3. izreke). Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka iznosu od 531.470,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 295/19 od 17.01.2019. godine u stavu prvom izreke preinačena je prvostepena presuda, ukinuto rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u Beogradu VIII Iv.br.14765/06 od 15.11.2006. godine i odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu da tužiocu na ime duga plati ukupan iznos od 756.148,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Istom presudom u stavu drugom izreke odbijena je žalba tužene-protivtužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u osporenom delu na osnovu odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i nalazi da je revizija dozvoljena i osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile ugovor o prihvatu pre-računa za isporuku robe i načinu plaćanja 04.05.2004. godine radi prodaje medicinske opreme „...“ radio talasnog noža za kupopordajnu cenu od 21.320,05 evra u dinarskoj protivvrednosti koju će „BB“, čiji je pravni sledbenik tužena kao naručilac- kupac plaćati u šest jednakih mesečnih rata, da je iznos rate 3.553,34 evra u dinarima po zvaničnom prodajnom kursu NBJ za plaćanje prema inostranstvu poslovnih banaka na dan isplate. Tužena je isplatila tužiocu kao prodavcu tri ugovorene rate i obustavila plaćanje. Tužena je potpisom potvrdila da je primila radio talasni elektrohirurški nož sa osnovnim priborom, uputstvom za upotrebu i kompakt diskom sa instrukcijama za upotrebu. Pre zaključenja ugovora tužena je primila aparat sa elektrodama za opštu hirurgiju koji je bio na probi u klinici tužene. Nakon mesec dana, budući da je tužena bila zadovoljna radom aparata zaključen je navedeni ugovor. Nakon isplate treće rate tužena je zahtevala od tužioca da opremu vrati i da joj se isplaćen deo cene naknadi, jer kupljeni aparat nije imao mogućnosti da vrši zatvaranje većih krvih sudova i zaključila je da joj ne odgovara.

Prvostepeni sud je odbio kao neosnovan protivtužbeni zahtev za raskid ugovora i naknadu isplaćenog dela cene i obavezao tuženu, kao sledbenika kupca da isplati tužiocu kao prodavcu dugujući iznos kupoprodajne cene sa kamatom primenom člana 17, 18, 21. stav 1., 26, 61. stav 1, 122. stav 1, 148. stav 1, 277. stav 1, 324, 454. stav 1, 478. stav 1, 480. stav 1. i 482. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Pobijanom presudom u delu koji nije osporen revizijom potvrđena je prvostepena presuda u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev za raskid ugovora i vraćanje isplaćenog dela kupoprodajne cene. Istovremeno, pobijanim delom odbijen je zahtev tužioca radi isplate dugujućeg iznosa kupoprodajne cene tužene kao (pravnog sledbenika) kupca ocenom da je ugovorena cena u dinarskoj protivvrednosti iznosa od 21.320,05 evra, da je postavljenim tužbenim zahtevom izvršena nedozvoljena jednostrana konverzija i dosuđena naknada u dinarskom iznosu protivno članu 395. i 307. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana odluka je u osporenom delu zasnovana na pogrešoj primeni materijalnog prava zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Učesnici u obligacionom odnosu su dužni da izvrše svoju obavezu i odgovorni su za njeno ispunjenje. Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane i dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu određenu za ispunjenje. U ovom slučaju stranke su prema Zakonu o deviznom poslovanju, važećem u vreme zaključenja ugovora bile ovlašćene da kupoprodajnu cenu za medicinsku opremu koja je bila predmet ugovora odrede u deviznom iznosu u dinarskoj protivvrednosti. Prema članu 395. Zakona o obligacionim odnosima ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveza. Kako je tužilac izvršio konverziju deviznog potraživanja u dinarski iznos pre podnošenja tužbe oktobra 2006. godine, opredeljujući dinarsku protivvrednost sa zakonskom zateznom kamatom na dinarski iznos, što je protivno propisanim pravilima o konverziji deviznog potraživanja, pravilno je pobijanom odlukom ukazano na povredu člana 395. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, nepravilna formulacija tužbenog zahteva na opisan način, kod činjenice da je odbijen protivtužbeni zahtev za raskid ugovora i kupac duguje deo neisplaćene kupoprodajne cene, ne podrazumeva posledično odbijanje tužbenog zahteva. Zahtev za naplatu novčane obaveze koji glasi na određeni iznos novčanih jedinica u domaćoj valuti sadrži u sebi i zahtev za naplatu novčanih jedinica u stranoj valuti i sud je ovlašćen da dug dosudi u zakonskim okvirima. Takvo postupanje suda ne vodi prekoračenju tužbenog zahteva. Kako je drugostepeni sud na izneti način zbog pogrešne primene materijalnog prava odbio tužbeni zahtev isključivo zbog povrede pravila o konverziji deviznog duga a nije cenio sve ukazane okolnosti konkretnog slučaja i pravni osnov potraživanja, pobijana odluka je morala biti ukinuta u osporenom delu.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić