.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1172/2021
10.06.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Dušan Ignjatović, advokat iz ... i BB, advokat iz ..., protiv tuženog ''Tigar Tayers'' d.o.o., čiji je punomoćnik Ivana Popović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3584/2020 od 19.02.2021. godine, u sednici održanoj dana 10.06.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca AA iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3584/2020 od 19.02.2021. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tužioca AA iz ... i tuženog ''Tigar Tayers'' d.o.o. iz Pirota, za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P1 140/20 od 20.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .../... od 26.04.2017. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da ga vrati na rad sa datumom 26.04.2017. godine i da mu prizna sva prava na radu i po osnovu rada, kao i da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da tužiocu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade za period od 28.04.2017. godine, kao dana otkaza ugovora o radu, do dana vraćanja na rad i da za njega uplati pripadajuće doprinose kod nadležnih organizacija socijalnog osiguranja, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu naknadi troškove parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana proteka roka za dobrovoljno ispunjenje do isplate, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 231.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Troškove revizijskog postupka po reviziji je tražio opredeljeno.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), pa je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu br. .../... od 27.03.2006. godine, izmenjenog aneksima, a na poslovima ... u ..., sve do 28.04.2017. godine, kada mu je, rešenjem tuženog br. .../... od 26.04.2017. godine, otkazan ugovor o radu. To rešenje doneto je na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, a kao razlog za otkaz navedeno je nedolično ponašanje tužioca koji je pretio i vređao zaposlene, VV i GG, uz poziv na odredbu člana 127. stav 1. tačka 49. i tačka 52. Aneksa 4. Kolektivnog ugovora tuženog od 04.12.2015. godine. Pobijanim rešenjem, tužiocu je stavljeno na teret da je dana 08.03.2017. godine, oko 15,00 časova, nakon što mu je šef, VV, uručio godišnji izveštaj o performansama radnika, neprimereno reagovao protestujući zbog nepravilnog ocenjivanja, tvrdeći da zbog toga on ne može da napreduje, a da je nekada bio u diverzantsko-izviđačkoj jedinici, te da zna način kako će da ''pokolje svog šefa i neposredne rukovodioce i njihove porodice'', da zna način kako da se obračuna sa ljudima koji su protiv njega, te da zna da treba da menja radno mesto i način kako da to spreči. Takođe, u toku istog dana, bilo je pritužbi na slično ponašanje tužioca i prema kolegama iz iste smene: DD, GG i ĐĐ, koji su dostavili i pisane izjave o ponašanju tužioca prema njima. Tuženi je tužiocu, pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, dostavio upozorenje o tome da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu propisani odredbom člana 179.stav 2.tačka 5. Zakona o radu, odnosno člana 127.stav 1.tačka 49.i 52. Aneksa br. ... Kolektivnog ugovora tuženog, pa se tužilac na navode iz upozorenja pisanim putem izjasnio. Izveden je dokaz veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra koji se izjasnio da je tužilac, u vreme izvršenja radnje koje mu se stavljaju na teret bio uračunljiv, da ih je svesno i voljno preduzeo, ali da nije u stanju da bude fizički agresivan prema drugim ljudima.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/2014), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Istom odredbom zakona u stavu 3.tačka 8., propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu opštim aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
U odredbi člana 127. stav 1. tačka 49. Kolektivnog ugovora tuženog, u vezi sa aneksom br. ... Kolektivnog ugovora tuženog od 28.01.2015. godine, predviđeno je da zaposleni čini povredu radne obaveze i ne poštuje radnu disciplinu ako se nedolično ponaša prema zaposlenima (svađa, uvreda i slično), direktoru ili poslodavcu, odnosno ponašanje koje poslodavac ne može da toleriše. U tački 52., predviđeno je da zaposleni čini povredu radne obaveze ako ne poštuje radnu disciplinu i ima takvo ponašanje zbog kog ne može da nastavi rad kod poslodavca ili se ponaša suprotno onome što je propisano pravilima poslovnog i etičkog ponašanja zaposlenih.
U konkretnom slučaju, tužilac se dana 08.03.2017. godine, sukobio sa svojim neposrednim rukovodiocem, VV, sa kojim je počeo da se svađa nakon što mu je ovaj saopštio ocenu kojom je vrednovan tužiočev rad. Tom prilikom tužilac je svom neposrednom rukovodiocu rekao da je u vojsci bio u diverzantskoj jedinici i da zna kako će „sa takvima da se obračuna“, što je VV shvatio kao pretnju. Istog dana tužilac se sukobio i sa drugim zaposlenima, zbog čega niko više nije želeo da sa njim radi. Tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kom su navedene povrede koje mu se stavljaju na teret, uz navođenje vremena, mesta i načina na koji su učinjene, a tužilac se pismeno izjasnio na navode iz dostavljenog upozorenja. To znači da je postupak, od strane tuženog, sproveden zakonito, jer je tužilac učinio povredu radne obaveze navedenu u rešenju o otkazu ugovora o radu, pa je zbog toga njegov tužbeni zahtev neosnovan, kako za poništaj tog rešenja, tako i za vraćanje na rad i naknadu štete, shodno odredbi člana 191. Zakona o radu, imajući u vidu da je vraćanje zaposlenog na rad i obaveza poslodavca da mu naknadi štetu, propisano kod nezakonitog prestanka radnog odnosa, što ovde nije slučaj.
Navodima revizije tužioca o tome da pretnje tužioca da će da ''pokolje šefa i rukovodioce i njihove porodice'', ne postoje, a da je tužilac prigovarao na ocenu rezultata rada jer je smatrao da je diskriminisan po osnovu invalidnosti primene etičkog kodeksa, pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljeno, shodno odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom Zakona propisano je da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj.
Revident u reviziji ponavlja žalbene navode koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, pa Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, primenom odredbe člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku, obzirom da to nije potrebno radi postizanja novog, niti ujednačenog tumačenja prava.
Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ove presude doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka, sadržana u stavu drugom izreke, doneta je primenom odredbe člana 165. stav 1., u vezi člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku. Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, pa zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, dok tuženom troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
