Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1860/21 od 28.07.2021. godine delimično je usvojena žalba tužioca i preinačeno rešenje o troškovima postupka tako što je tuženi obavezan da tužiocu pored dosuđenog iznosa od 352.100,00 dinara, naknadi i iznos od 135.953,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu žalba tužioca odbijena i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu odluke o troškovima postupka. Žalba tuženog je delimično usvojena i preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu o kamati na materijalnu štetu, tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate na dosuđene mesečne iznose materijalne štete za period od aprila 2013. godine pa sve do presuđenja 20.04.2021. godine, dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena i potvrđena prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu i odbijajućem delu o troškovima postupka tuženog. Odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u delu u kom je odbijena žalba tuženog i preinačeno rešenje o troškovima u korist tužioca, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizijom tuženog ne ukazuje se na konkretne razloge za izjavljivanje revizije po osnovu odredbe člana 404. ZPP.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni pomenutom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tuženog.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima drugostepene presude, tužiocu je dosuđena naknada nematerijalne i materijalne štete zbog povrede koju je pretrpeo na radu kod tuženog. Tužilac je zadobio povredu na taj način što je dana 26.09.2012. godine sa drugim zaposlenim, po nalogu tuženog, premeštao francuski ležaj sa prvog sprata u magacin koji se nalazi na drugom spratu. Tom prilikom teretna platforma, na koju su tužilac i drugi zaposleni stavili francuski ležaj, a potom i sami stupili na istu, pala je sa visine od oko 8-9 metara. Tužilac je tom prilikom zadobio tešku telesnu povredu u vidu preloma obe kosti desne potkolenice. Imao je operaciju, nakon toga mu je postavljena gipsana mobilizacija, potom je sproveden fizikalni tretman i rehabilitacija i lečenje je završeno 18.07.2013. godine. Na osnovu izvršenog veštačenja utvrđeno je da je kod tužioca nastupilo trajno umanjenje životne aktivnosti za 10%. Veštačenjem je utvrđeno i koji je bio intenzitet duševnih bolova koje je tužilac trpeo zbog umanjenja životne aktivnosti i zbog naruženosti, u pogledu fizičkih bolova i za pretrpljeni strah. Tužiocu su po tom osnovu dosuđeni iznosi naknade nematerijalne štete, uz zaključak nižestepenih sudova da je tuženi odgovoran za nastanak štete 80% jer je stavio u upotrebu teretnu platformu koja je opasna stvar, koja nije bila tehnički ispravna, niti je postojalo pisano upozorenje da se platforma ne sme koristiti za prevoz ljudi. Tužiocu je dosuđena i naknada materijalne štete na ime izgubljenih zarada, budući da da je tužilac počev od 01.04.2013. godine nezaposlen, za šta tuženi snosi odgovornost. Odluke nižestepenih sudova donete su primenom relevantnih odredbi ZOO o odgovornosti poslodavca za štetu koju pretrpi zaposleni, uz umanjenje dosuđene naknade od 20% po osnovu doprinosa tužioca nastanku štete.

Razlozi na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda ne pružaju osnov za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj. Odluka o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca za naknadu štete zbog povrede na radu doneta je na osnovu činjenica utvrđenih u prvostepenom postupku, koje se u postupku po posebnoj reviziji ne mogu preispitivati. Pogrešna primena materijalnog prava kao osnov za izjavljivanje posebne revizije u korelaciji je sa razlozima iz kojih se može izjaviti posebna revizija u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Shodno tome, pogrešna primena materijalnog prava u pobijanoj presudi mora biti takva da iziskuje novo tumačenje prava, ujednačavanje sudske prakse ili razmatranje pravnih pitanja u opštem interesu ili u interesu ravnopravnosti građana. U postupku po posebnoj reviziji ne ispituje se primena materijalnog prava u konkretnom individualnom slučaju. Budući da se revizijom tuženog ni ne ukazuje na razloge propisane odredbom člana 404. ZPP za odlučivnje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

U skladu sa iznetim, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude u konkretnom slučaju iznosi 709.854,80 dinara, odnosno 6.151 evro. Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela presude ne dostiže zahtevani revizijski cenzus, sledi da je revizija tuženog nedozvoljena.

U skladu sa iznetim, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić