U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danilo Kostić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Mladenović, advokat iz ..., radi supružničkog izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 221/22 od 05.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 21.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 221/22 od 05.07.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lebanu P2 118/17 od 17.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime doprinosa za izdržavanje supruge plaća mesečno po 10.000,00 dinara na ime supružničkog izdržavanja počev od 15.06.2015. godine pa sve dok za to postoje zakonski uslovi ili ne nastupe okolnosti koje ovu odluku menjaju ili ukidaju i to preko poštanske uplate označene na ime tužilje od 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 221/22 od 05.07.2022. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tuženog na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije revizijski razlozi koji se, u smislu člana 407. ZPP, može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak ...1993. godine, u kome je rođeno dvoje sada punoletne dece, koja nisu na redovnom školovanju. Brak parničnih stranaka je razveden presudom P2 221/2015 od ...2016. godine, koja je doneta u ranijoj fazi postupka. Tužilja je u vreme donošenja pobijane presude imala 45 godina, stanuje u kući koju je pravila zajedno sa tuženim, nezaposlena je i ne prima nijednu vrstu pomoći. Tužilji je prvi put dijagnostifikovana bolest hronični ulcerozni kolitis dana ...2006. godine, koja bolest je hronična, teška i neizlečiva. Tužilja je u fazi aktivacije iste odnosno njenog akutnog pogoršanja, privremeno nesposobna za rad i ta nesposobnost može trajati do 60 dana, dok u fazi remisije bolesti nije sposobna za poslove koji zahtevaju veći psihofizički napor i rad u noćnoj smeni, tako da kod tužilje postoji trajni gutibak opšte radne sposobnosti oko 35%. Mesečne potrebe tužilje iznose oko 20.000,00 dinara. Tuženi je radno sposoban, nije zaposlen, s tim što je u toku 2018., 2019. i 2020. godine radio u hladnjači, a trenutno se bavi poljoprivrednom proizvodnjom za sopstvene potrebe i za to koristi traktor i priključne mašine vlasništvo njegove majke. U 2020. godini tuženi je na 25 ari gajio jagode i od prodaje voća zaradio 100.000,00 dinara. Tuženi je posedovao nepokretnosti, ali je njima raspolagao u korist svoje majke VV, te aktom nema nepokretnosti upisanih na svoje ime. Poseduje putničko vozilo marke Renault ... . Tuženog i decu parničnih stranaka izdržava njegova majka.

Imajući u vidu utvrđene životne prilike parničnih stranaka, dužinu trajanja bračne zajednice, činjenicu da tužilja boluje od hronične, teške i neizlečive bolesti koja u akutnoj fazi dovodi do privremene nesposobnosti za rad u periodu koji može trajati od 60 dana, a u fazi remisije dovodi do umanjenja radne sposobnosti od 35%, da je nezaposlena i nema prihode ni imovinu, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 151. stav 1. Porodičnog zakona za obavezivanje tuženog da tužilji na ime doprinosa za supružničko izdržavanje plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su u članu 160. Porodičnog zakona, tako da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja.

Saglasno navedenom ispunjeni su svi materijalno-pravni uslovi za izdržavanje supružnika propisani u članu 151. stav 1. Porodičnog zakona. Pravilno je cenjeno zdravstveno stanje tužilje i njene radne sposobnosti, kao i materijalne prilike tužilje i njena mogućnost za ostvarivanje zarade, uz zaključak da tužilja nema prihode i imovinu. Visina obaveze izdržavanja je utvrđena kroz pravilnu ocenu svih relevantnih okolnosti u odnosu na mesečne potrebe tužilje i mogućnosti tuženog kao bivšeg supružnika i dužnika izdržavanja, te s obzirom na utvrđene materijalne prilike, lične potrebe i činjenicu da tuženi nema obavezu izdržavanja prema drugim licima, da je radno sposoban, pravilno je odmerena visina obaveze supružničkog izdržavanja u iznosu od 10.000,00 dinara, čime neće biti uzrožena egzistencija tuženog.

Navodi tuženog u reviziji odnose se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Ovi navodi revizije ne mogu biti dozvoljeni revizijski razlozi u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje. Činjenični navodi tuženog ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona, koje je drugostepeni sud pravilno primenio, nalazeći da prihvatanje tužiljinog zahteva za supružnično izdržavanje ne predstavlja nepravdu za tuženog. Suprotno navodima revizije, činjenica da tužilja ima delimično očuvanu sposobnost za rad ne isključuje pravo na supružnično izdržavanje, već je ova okolnost u sklopu svih ostalih kriterijuma pri određivanju visine obaveze izdržavanja cenjena od strane nižestepenih sudova.

Na osnovu izloženog, shodno članu 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić