Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 957/22 od 08.09.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Boru P 148/20 od 09.09.2021. godine i usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da su ništavi i bez pravnog dejstva prema tužiocu: ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih kao davalaca izdržavanja i sada pok. GG bivšeg iz ..., kao primaoca izdržavanja, overen kod Opštinskog suda u Boru pod brojem 3 R .../... od 13.02.2007. godine i aneksa ovog ugovora zaključen između tuženih kao davalaca izdržavanja i sada pok. GG, kao primaoca izdržavanja, overen kod Opštinskog suda u Boru pod brojem 3 R .../... od 14.02.2007. godine, od momenta zaključenja pa ubuduće, što se tuženi obavezuju da priznaju i trpe ništavost ovih ugovora u roku od 15 dana po prijemu otpravka presude. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 148.700,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu otpravka presude sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povredaba odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Presudom drugostepenog suda je učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. i člana 8. ZPP na koju revident osnovano u reviziji ukazuje, jer je pobijanu presudu zasnovao na drugačijoj oceni dokaza izvedenim pred prvostepenim sudom, a bez neposrednog izvođenja dokaza pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je brat sada pok. GG i njegov jedini zakonski naslednik. Tuženi su sin i ćerka DD koja je bila u vanbračnoj vezi sa pok. GG. Dana 28.03.2006. godine pok. GG je zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa DD kao davaocem izdržavanja 3R-157/06. Predmet ugovora bila je određena nepokretna imovina u ... . Po tužbi ovde tužioca taj ugovor je raskinut presudom Opštinskog suda u Boru P 631/09 od 30.03.2009. godine zbog nedavanja izdržavanja. Nakon toga, pok. GG je DD poklonio ugovorom o poklonu Ov .../... od 30.03.2009. godine istu nepokretnu imovinu. Po tužbi tužioca presudom Osnovnog suda u Boru P 305/13 od 30.01.2014. godine utvrđeno je da je ugovor o poklonu ništav jer je pok. GG prilikom zaključenja tog ugovora bio poslovno nesposoban. GG je umro 23.04.2014. godine. Njegova zaostavština je raspravljena rešenjem O 473/14 od 10.10.2014. godine i imovina koja nije bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju od 13.02.2007. godine (3R 92/07) nasledio je tužilac. Presudom Osnovnog suda u Boru P 244/14 od 20.01.2016. godine utvrđeno je pravo svojine tužioca na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju od 28.03.2006. godine i ugovora o poklonu od 30.03.2009. godine. U pogledu ugovora o doživotnom izdržavanju od 13.02.2007. godine (i aneksa ovog ugovora) prema nalazu veštaka neuropsihijatra Tomislava Krstovića koji je neposredno pre zaključenja ugovora obavio razgovor sa pok. GG i izvršio uvid u medicinsku dokumentaciju, GG je bio sposoban za zaključenje predmetnog ugovora. Prema nalazu Komisije veštaka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ – Niš pok. GG je dugi niz godina bolovao od ozbiljnih telesnih bolesti (povišeni krvni pritisak, dijabetes sa komplikacijama) kao i od trajnog duševnog oboljenja psihoorganskog sindroma izraženog stepena nastalog na terenu infarkta mozga, sa praćenim parcijalnim epi napadima, zbog čega je kod njega u vreme zaključenja spornog ugovora i aneksa bila isključena sposobnost rasuđivanja i slobodnog odlučivanja. Tuženi su radi izjašnjenja na nalaz Komisije angažovali stručnog savetnika prof. Ratka Kovačevića, neuropsihijatra, koji je dao pismene primedbe na taj nalaz.

Pri ovakvom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev. Prihvatio je primedbe stručnog savetnika tuženih prof. Ratka Kovačevića kao i mišljenje veštaka Tomislava Krstovića koji je bio prisutan zaključenju spornog ugovora i zaključio da je u vreme zaključenja spornog ugovora i aneksa pok. GG bio poslovno sposoban – da je mogao da upravlja svojim postupcima i shvati značaj svojih radnji a nije prihvatio nalaz Komisije veštaka iz Gornje Toponice.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je odluku zasnovao na neprihvatljivom dokazu – mišljenju koje je dao neuropsihijatar Tomislav Krstović i mišljenju koje je dao neuropsihijatar prof. Kovačević kao savetnik tuženih – da je pok. GG bio psihički sposoban za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Zaključio je da je trebalo imati u vidu nalaz i mišljenje Komisije lekara iz Gornje Toponice gde je konstatovano da pok. GG u momentu zaključenja ugovora nije bio sposoban za zaključenje istog jer je pre toga imao infarkt mozga. Stoga je prvostepenu presudu preinačio i usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je odlučujući o žalbi na prvostepenu presudu i ocenjujući izvedene dokaze utvrdio drugačije činjenično stanje i na takvom činjeničnom stanju zasnovao svoju odluku a da to nije učinio nakon otvaranja rasprave. Time je učinio povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. i člana 8. ZPP čime je povredio načelo neposrednosti, što predstavlja ukidajući razlog.

Da bi preinačio prvostepenu presudu drugostepeni sud je morao da otvori raspravu. Nakon otvaranja rasprave i izvođenja dokaza drugostepeni sud može da izvrši drugačiju ocenu dokaza ako ne prihvati ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom nalazeći da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno. Znači, radi donošenja pravilne odluke drugostepeni sud ima mogućnost da sam održi raspravu, ponovi izvedene dokaze i izvrši njihovu ocenu. U ovom slučaju drugostepeni sud to nije učinio već je bez otvaranja rasprave utvrdio u bitnom drugačije činjenično stanje utvrđeno od prvostepenog suda. Drugačija ocena dokaza od one koju je izvršio prvostepeni sud zahteva neposredno izvođenje tih dokaza čime se eliminiše povreda načela neposrednosti. Drugostepeni sud ako nalazi da je prvostepeni sud pogrešno ocenio nalaz veštaka, zaključak o tome mora da izvede neposrednim izvođenjem tih dokaza (saslušanjem veštaka, čitanjem nalaza i mišljenja na raspravi i pojašnjenje primedbi na nalaze i mišljenja) i da oceni da li bi trebalo neposredno da sasluša stranke i svedoke i postupi u skladu sa članom 383. stav 3. u vezi člana 394. ZPP (što predstavlja revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP).

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti učinjenu povredu postupka po potrebi izvešće sve neophodne dokaze i nakon pravilno sprovedenog postupka i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, doneće zakonitu odluku.

Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić