.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10133/2023
29.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA, preduzetnik delatnosti frizerskih i kozmetičkih salona BB'', ..., čiji je punomoćnik Milan Kubat, advokat iz ..., protiv tužene „3 Banka“ a.d. Novi Sad, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 1284/22 od 19.12.2022. godine, u sednici održanoj 29.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 1284/22 od 19.12.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 1284/22 od 19.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P 4463/21 od 04.08.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, a stavom drugim izreke, utvrđeno da je ništava odredba člana 1. stav 4. alineja 1. i 2. Ugovora o kreditu od 28.02.2019. godine, u delu kojim su određeni naknada i troškovi koji padaju na teret korisnika kredita i to naknada 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj, koja je fiksna i naplaćuje se od iznosa odobrenog kredita prilikom prenosa sredstava na račun korisnika, odnosno puštanja kredita u tečaj njegovim umanjenjem. Stavom trećim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Subotici. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati 32.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Viši sud u Subotici je presudom Gž 1284/22 od 19.12.2022. godine, žalbu tužene usvojio i preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništava odredba člana 1. stav 4. alineja 1. i 2. Ugovora o kreditu od 28.02.2019. godine, u delu kojim su određeni naknada i troškovi koji padaju na teret korisnika kredita i to naknada 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj, koja je fiksna i naplaćuje se od iznosa odobrenog kredita prilikom prenosa sredstava na račun korisnika, odnosno puštanja kredita u tečaj njegovim umanjenjem, a obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 1.900,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Pobijana odluka je u skladu sa pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine, dopunjenim na sednici istog Odeljenja od 16.09.2021. godine, a kod utvrđenja da je tužilja upoznata sa vrstom i visinom troškova kredita u predugovornoj fazi.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi utvrđenja tužilja je podnela 22.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 100 evra.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da revizija tužilje nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
