Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnim rešenjem, primenom člana 391. stav 2. ZPP ukinuta je prvostepena presuda i odbačena tužba u ovoj pravnoj stvari, nakon ocene drugostepenog suda da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, odnosno da je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost. Ovo zbog toga što od 04.01.2012. godine, stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 99/11 od 27.12.2011. godine) zahtev za naknadu štete zbog utvrđene povrede nekog Ustavom zajemčenog prava može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe, shodno članu 85. stav 3. tog zakona, pa odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba nije pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete pred nadležnim organom, odnosno sudom, već Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 3. zakona, odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu, odlučuje i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen. U konkretnom slučaju, o zahtevu tužioca za naknadu štete, postavljenom u ustavnoj žalbi podnetoj 27.02.2012. godine je odlučeno odlukom Ustavnog suda Už 1443/2012 od 21.11.2014. godine kojom je, nakon što je usvojena ustavna žalba, utvrđeno da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2195/11 od 25.01.2012. godine povređeno pravo tužioca kao podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, poništena navedena presuda i naloženo Apelacionom sudu u Novom Sadu da donese novu odluku o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P 11148/10 od 18.01.2011. godine, odbačen zahtev tužioca kao podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete, jer je utvrđenjem povrede prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava i poništenjem osporene presude otklonjena štetna posledica po podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i razloge na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda , Vrhovni sud je ocenio da je drugostepeno rešenje u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda donetim u istovetnim činjenično-pravnim sporovima da se o pravu i visini naknade štete zbog utvrđene povrede nekog Ustavom zajemčenog prava može jedino i isključivo odlučivati u postupku po ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom, postavljanjem takvog zahteva u ustavnoj žalbi podnetoj nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a stavom 2. istog člana je propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.11.2017. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 150.000,00 dinara.

Revizijom se osporava pravilnost drugostepene odluke kojom je, odlučujući o žalbi tužene, ukinuta prvostepena presuda i tužba tužioca odbačena. Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o tužbenom zahtevu koji se odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP. Prema tome, kako u konkretnoj situaciji revizija ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude, to revizija tužioca nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, u smislu odredbe člana 420. stav 1. i 2. ZPP.

Nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP prema kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka, što podrazumeva meritorno okončanje spora. Rešenjem kojim se odbacuje tužba ne odlučuje se o tužbenom zahtevu, a time i pravu na čije ostvarenje je zahtev usmeren. Naime, kada je drugostepeni sud po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu, po vrsti odluke to je učinjeno rešenjem i u tim slučajevima je eliminisana primena pomenute odredbe zakona, jer se tada o reviziji odlučuje primenom člana 420. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić