Od okrivljenih je, na osnovu člana 246. stav 7. ZKP, oduzeto 21 biljka kanabisa tzv. marihuane visine od 190 do 210 cm, koje će nakon pravnosnažnosti presude biti uništene. Pored toga, okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka u iznosima navedenim u izreci presude, kao i sudskog paušala u iznosu od po 30.000,00 dinara.

Istom presudom, okrivljeni VV je, na osnovu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, oslobođen od optužbe za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ. Pored toga, od okrivljenog je oduzeto oružje i municija navedeno u izreci presude, koje će nakon pravnosnažnosti presude biti predato PU Novi Sad. Istom presudom, u odnosu na krivično delo u odnosu na koje je okrivljeni VV oslobođen od optužbe, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 585/23 od 21.11.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog VV, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 97/20 od 25.04.2023.godine u pogledu pravne ocene krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr.VV, tako što Apelacioni sud u Novom Sadu radnju okrivljenog VV koja se odnosi na opojnu drogu kvalifikuje kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 6. u vezi stava 1. KZ i okr. VV za navedeno krivično delo osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci, dok u preostalom delu žalbu branioca okrivljenog VV, kao i žalbe VJT u Novom Sadu, kao i branilaca okrivljenih AA i BB i ćerke okrivljenog AA odbija kao neosnovane i prvostepenu presudu, u nepreinačenom delu, potvrđuje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Čolić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu i shodno članu 488. stav 3. ZKP prekine ili odloži izvršenje presuda ili da preinači pobijane odluke u delu odluke o krivičnoj sankciji.

- branilac okrivljenog AA, advokat Boško Arsenijević, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 15. i 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Čolića je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Boška Arsenijevića nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Čolić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog BB u svojstvu osumnjičenog u PU Novi Sad od 30.09.2019. godine. Kao razlog nezakonitosti tog dokaza branilac okrivljenog navodi da je zapisnik sačinjen suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, jer iz njegove sadržine proizlazi da su policijski službenici propustili da prilikom prvog saslušanja pouče okrivljenog o njegovim pravima na angažovanje branioca po svom izboru uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, pa je zapisnik sa ovim nedostacima, trebalo izdvojiti iz spisa predmeta i na ovako datom iskazu okrivljenog ne može se zasnivati presuda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je zapisnik o saslušanju osumnjičenog BB sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, u načelu nezakonit dokaz na kome se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, po pravnom shvatanju Vrhovnog suda u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tom u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava, u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15. Evropski sud za ljudska prava je izneo zaključak da, bez obzira na situaciju da nema izričite izjave okrivljenog o tome da li želi da lično angažuje branioca, okrivljeni je saradnjom sa braniocem po službenoj dužnosti, spremnošću da da izjavu u njegovom prisustvu i odsustvom bilo kakvih primedbi u vezi sa tim pitanjem, jasno pokazao da je prihvatio postavljanje branioca po službenoj dužnosti, te se ne može zaključiti da je okrivljeni bio ograničen u slobodnom izboru branioca, pa time i nije bila ugrožena pravičnost krivičnog postupka u celini.

Iz zapisnika o saslušanju okrivljenog u konkretnom slučaju sačinjenog dana 30.09.2019. godine pred PU Novi Sad, proizlazi da je okrivljeni BB, čije je saslušanje u smislu člana 289. stav 3. ZKP javni tužilac poverio policiji, pre davanja iskaza poučen o svojim pravima iz člana 68. stav 1. ZKP (prava okrivljenog), da je njegovom saslušanju prisustvovao branilac po službenoj dužnosti – advokat Sanja Knežević, sa kojom je prethodno obavio poverljiv razgovor u trajanju od dvadeset minuta, koji je nadziran samo gledanjem, nakon čega se okrivljeni izjasnio da želi da iznese svoju odbranu i odgovara na postavljena pitanja. Ono što je posebno važno je da je u zapisniku konstatovano da je okrivljeni izričito tražio da mu se obezbedi branilac po službenoj dužnosti jer nema svog advokata, a zapisnik o saslušanju je potpisan od strane okrivljenog i branioca po službenoj dužnosti bez primedbi. Nakon toga, prilikom saslušanja na glavnom pretresu okrivljeni se koristio svojim pravom da ne iznosi odbranu.

Po oceni Vrhovnog suda, navedena upozorenja data okrivljenom BB od strane organa postupka, njegovo izjašnjenje da želi branioca po službenoj dužnosti, kao i prihvatanje branioca po službenoj dužnosti u konkretnom slučaju, u svemu ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, zbog čega zapisnik PU za grad Novi Sad, od 30.09.2019. godine, o saslušanju okrivljenog BB i odbrana okrivljenog konstatovana na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze, tako da se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP.

Pored toga u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Čolić ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i istaknute povrede obrazlaže ocenom dokaza i činjeničnih utvrđenja tokom krivičnog postupka. Branilac ističe da nije utvrđeno vlasništvo na parcelama na kojima je pronađena marihuana, da su netačne činjenice navedene u zapisniku o uviđaju u pogledu visine stabljika marihuane, te daje sopstveno tumačenje odbrane BB i osporava činjenična utvrđenja u pogledu ispitivanih uzoraka biljaka koje su uzete sa lica mesta i dovođenja istih u vezu sa okr.AA. Međutim, polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem ocene dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac zapravo ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja nije propisana članom 485. stav 4. ZKP, kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Pored toga branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Čolić ističe povredu iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac navodi okolnosti koje sud uzima u obzir prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, odnosno činjenice koje utiču na to da kazna bude veća ili manja, u smislu člana 441. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Branilac okrivljenog AA, advokat Boško Arsenijević u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok iz sadržine zahteva proizilazi stav branioca da se radi o povredi odredbe člana 37. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je u donošenju presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 585/23 od 21.11.2023. godine, kojom je delimično preinačena prvostepena presuda K 97/20 od 25.04.2023. godine, u odnosu na okr. BB i odbijene žalbe branilaca okr. VV i okr. AA, kao predsednik veća, učestvovala sudija Đurđina Bjelobaba, a kao članovi veća, sudije Zorana Paripović i Zdravka Pisarić, koje su se morale izuzeti, jer su iste sudije učestvovale u donošenju rešenja Apelacinog suda u Novom Sadu Kž2 65/21 od 21.01.2021. godine kojim je uvažena žalba VJT u Novom Sadu i ukinuto rešenje o izdvajanju dokaza Višeg suda u Novom Sadu K 97/20 od 29.10.2020.godine. Shodno tome branilac ukazuje na postojanje predubeđenja, odnosno sumnje u pogledu nepristrasnosti i objektivnosti sudija koja su postupale u navedenom predmetu po žalbi, pa su po stavu branioca, morali biti izuzeti od daljeg postupanja u ovom predmetu. Na ovaj način, po nalaženju Vrhovnog suda, branilac okrivljenog AA, advokat Boško Arsenijević, zapravo ukazuje na povredu člana 37. stav 2. ZKP, a koja povreda ne predstavlja obavezan razlog za izuzeće u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a sama za sebe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Imajući u vidu da povreda zakona iz člana člana 37. stav 2. ZKP, kao i povrede odredaba člana 15. stav 2. i 4. ZKP, kao i člana 16. stav 2. ZKP, koje branilac okrivljenog ističe u podnetom zahtevu, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je zahtev branioca, adv. Boška Arsenijevića, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Čolića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u stavu I izreke presude i zahtev odbio kao neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Boška Arsenijevića je odbacio, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Uprvitelj pisarnice

Marina Antonić