Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac i umešač su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je tužilac predložio da se o njegovoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi su podneli odgovor na revizije, zahtevajuću naknadu troškova za sastav istog.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca primenom člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava javne svojine tužioca na određennim katastarskim parcelama tuženih. O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili primenom odredbi člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a kod utvrđenja da tužilac nema zakonitu ni savesnu državinu nepokretnosti u periodu dužem od dvadeset godina, niti je dokazao drugi pravni osnov sticanja prava svojine. Tužilac navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, a uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjeničnopravnoj stvari.

Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja u svakom konkretnom slučaju činjenica relevantnih za primenu materijalnog prava, a nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije tužioca i umešača nisu dozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.02.2020. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora od 100.000,00 dinara, koju je prihvatio i prvostepeni sud.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome označena i utvrđena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljene revizije nisu dozvoljene.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni tuženima za vođenje ove parnice, Vrhovni sud je primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković