.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8820/2022
17.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Dragane Boljević, Jelice Bojanić Kerkez i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština Žitorađa, čiji je punomoćnik Ljiljana Denić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Žitorađa, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Opštine Žitorađa, radi naknade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 474/22 od 05.05.2022. godine, u sednici održanoj 17.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 474/22 od 05.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 474/22 od 05.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 474/22 od 05.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 1636/20 od 23.11.2021. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade za rad u Komisiji za sprovođenje postupka komasacije u delu katastarske opštine ... za period od 01.09.2016. godine do 31.12.2016. godine isplati iznos od 34.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog novčanog iznosa pa do isplate, bliže navedeno u stavu prvom izreke, i obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 130.291,00 dinar.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj.
U konkretnom slučaju, radi se o parnici radi isplate naknade za rad u Komisiji za sprovođenje komasacije u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primeni materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koji su dali nižestepeni sudovi za svoje odluke, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba ni novog tumačenja prava. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora - plaćanje naknade za rad u Komisiji za sprovođenje postupka komasacije. Tužena u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka Vrhovnog suda u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju, i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Takođe, posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je zaključio da revizija nije dozvoljena.
Naime, članom 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je članom 479. stav 6. istog zakona, propisano da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
U konkretnoj parnici, tužba radi isplate naknade podneta je 27.04.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara, da bi nakon dostavljanja nalaza i mišljenja sudskog veštaka na ročištu za glavnu raspravu 22.06.2018. godine, tužilac je povećao tužbeni zahtev na iznos od 34.000,00 dinara. Imajući u vidu da se radi o imovinskopravom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, to se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz ovih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
