Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Milutinović, advokat iz ... protiv tuženog „KBM ASCO“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Marko Čejović, advokat iz ..., radi poništaja ugovora o ustupanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 52/23 od 19.01.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 07.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 52/23 od 19.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 52/23 od 19.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Šapcu P 52/2022 od 14.11.2022. godine, kojim je odbačena tužba radi poništaja Ugovora o ustupanju OPU/ 283/2016 od 16.03.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje, u smislu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema stanju u spisima, u predmetu Višeg suda u Šapcu P 30/21 po tužbi tužioca „KBM ASCO“ d.o.o. Beograd protiv tuženog AA iz ..., radi duga, tuženi je 01.04.2022. godine podneo protivtužbu sa zahtevom da se poništi Ugovor o ustupanju OPU- 283/2016 od 16.03.2016. godine, zaključen između „KBM ASCO“ d.o.o. Beograd i „Direktna banka“ a.d. Kragujevac, zbog povrede prinudnih propisa, člana 66. Zakona o obligacionim odnosima i člana 39. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, pozivajući se na odredbu člana 103. ZOO. Na ročištu za glavnu raspravu održanom 19.09.2022. godine u prisustvu punomoćnika parničnih stranaka, Viši sud u Šapcu je doneo rešenje da se o protivtužbi ne raspravlja u postupku P 30/2021, već da se ista razdvoji i zavede kao posebna tužba, što je i učinjeno tako što je formiran spis predmeta Višeg suda u Šapcu P 52/2022.

U postupku prethodnog ispitivanja tužbe, prvostepeni sud je utvrdio da je tužba, podneta od strane punomoćnika iz reda advokata, nerazumljiva i nepotpuna i da se po njoj ne može postupati. Prema datim razlozima, tužbom se traži poništaj Ugovora o ustupanju OPU- 283/2016 od 16.03.2016. godine, zaključenog između „KBM ASCO“ d.o.o. Beograd i „Direktna banka“ a.d. Kragujevac, koja nije označena kao tužena u ovoj pravnoj stvari, a pored toga uz tužbu nisu dostavljeni dokazi kojima se utvrđuju činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev, niti je označena vrednost predmeta spora.

Drugostepeni sud je pravilno ocenio da je prvostepeni sud odbacio tužbu nepravilnom primenom materijalnog prava iz člana 211. stav 3. ZPP, jer je nepotpuna legitimacija tuženih suparničara po odredbi člana 211. stav 2. ZPP razlog za odbijanje tužbenog zahteva. Međutim, ocenio je noosnovanom žalbu tužioca i potvrdio prvostepeno rešenje o odbačaju tužbe, jer podneta protivtužba, kao samostalna tužba u ovoj pravnoj stvari, ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilnog pobijanog rešenja.

Protivtužba, isto kao i samostalna tužba, mora ispunjavati sve zakonske uslove u pogledu forme i sadržine. Podnosi se u pisanoj formi, sudu pred kojim je već pokrenuta parnica po prethodno podnetoj tužbi. U pogledu sadržine, protivtužba mora sadržati sve elemente koje prema članu 192. stav 1. u vezi člana 98. stav 3. ZPP mora sadržati i samostalna tužba i to: određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak, a naročito: označenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca.

U konkretnom slučaju, protivtužba tuženog u predmetu Višeg suda u Šapcu P 30/21, koja nakon razdvajanja i formiranja novog spisa ima karakter zasebne tužbe u ovoj pravnoj stvari, ne sadrži sve zakonom propisane elemente koje prema članu 192. stav 1. u vezi člana 98. stav 3. ZPP mora sadržati i samostalna tužba, odnosno ne sadrži činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev za poništaj ugovora o ustupanju, dokaze kojima se te činjenice utvrđuju, nije priložen ugovor o ustupanju koji se pobija, niti je u tužbi označena vrednost predmeta spora, što je merodavno kako za ocenu stvarne nadležnosti suda tako i za određivanje pravila vođenja postupka.

Kod takvog stanja stvari, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi tužbu tužioca u ovoj pravnoj stvari, primenom odredbe člana 294. stav 1. tačka 7. u vezi člana 101. stav 5. ZPP, odbacili.

Smisao održavanja ročišta u smislu odredbe člana 294. stav 2. ZPP je da se tužiocima omogući da se izjasne o eventualnom odbacivanju tužbe, između ostalih, i u slučaju kada je tužba po mišljenju prvostepenog suda nerazumljiva ili nepotpuna. To znači da prvostepeni sud nema mogućnost da tužbu, pisanu od strane punomoćnika advokata, primenom odredbe člana 101. stav 5. ZPP odbaci bez održavanja ročišta, jer je prethodno dužan da punomoćniku tužioca ukaže na nedostatke zbog kojih smatra da je tužba nepotpuna ili nerazumljiva, ali ne i da poučava punomoćnika advokata kako da uredi tužbu niti da mu ostavi takvu mogućnost.

Ostalim navodima revizije tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja ocenio sve žalbene navode koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković