Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada imovinske štete tužiocu izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku nastale zbog delimičnog neispunjenja potraživanja zaposlene iz radnog odnosa u stečaju utvrđenih potraživanja nad stečajnim dužnikom sa većinskim državnim kapitalom na osnovu prethodno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana odluka ne odstupa od Zaključka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka u ovom slučaju. Navodi revizije revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri obračunu zakonske zatezne kamate su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je tužilja podnela prijavu potraživanja u postupku stečaja bez potraživanja zakonske zatezne kamate.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 468. stav 1. i člana 479. stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade imovinske štete tužlja je podnela 29.03.2022. godine a vrednost predmeta spora je 4.984,63 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku. Preinačenje odluke o kamati i troškovima parničnog postupka nije od uticaja na odlučivanje u smislu odredbe člana 403.stav 2.tačka 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je u sporu male vrednosti, posebnom odredbom zakona (479. stav 6. Zakona o parničnom postupku) isključeno pravo na izjavljivanje revizije, pa posebno pravilo isključuje primenu opšteg pravila, kao i da se radi o sporednim potraživanjima u smislu odredbe člana 28. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković