Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je potraživanje tužioca od tužene Republike Srbije kao solidarnog dužnika sa izvršnim dužnikom - Opšta bolnica Stefan Visoki, Smederevska Palanka, u iznosu od 632.951,63 dinara na ime glavnog duga sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom po rešenju o izvršenju Iiv 309/2019 od 27.05.2019. godine, i troškovima izvršnog postupka u iznosu od 18.420,00 dinara. Navedene iznose tužilac potražuje od tuženog, kao osnivača izvršnog dužnika, zasnivajući njegovu solidarnu odgovornost za obaveze ove zdravstvene ustanove primenom člana 14. stav 3. Zakona o stečaju.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev za isplatu novčanog iznosa od 632.951,63 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, jer su iz izvedenih dokaza sudovi utvrdili da je izvršni dužnik Opšta bolnica Stefan Visoki, Smederevska Palanka pravno lice iz člana 14. stav 1. Zakona o stečaju čiji je osnivač Republika Srbija i koje se u utuženom periodu finansiralo kroz ustupljene javne prihode. Kako tužilac svoje potraživanje nije mogao da naplati u izvršnom postupku, nižestepeni sudovi zaključuju da je u takvoj situaciji tužena Republika Srbija kao osnivač navedene ustanove, dužnika, solidarno odgovorna za njegove obaveze prema članu 14. stav 3. Zakona o stečaju.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava, ali pogrešna primena materijalnog prava, sama po sebi, bez ispunjenosti ostalih uslova propisanih odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, nije dovoljan razlog za odlučivanje o reviziji iz te zakonske odredbe. Revident ne ukazuje u reviziji koja to pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana ili od opšteg interesa treba razmotriti, niti ukazuje na drugačije odluke sudova u istovetnoj činjeničnopravnoj situaciji, pa Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 15.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 651.371,63 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković