Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA PR SZTR Klepa Ćuprija, protiv tužene Opštine Ćuprija, kojiu zastupa Pravobranilaštvo opštine Ćuprija, radi sticanja bez osnova i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 11790/21 od 10.05.2023. godine, u sednici veća održanoj 14.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 11790/21 od 10.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

USVAJA SE revizija tužioca, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 8Pž 11790/21 od 10.05.2023. godine i presuda Privrednog suda u Kragujevcu P 484/20 od 21.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Preivredni sud u Kragujevcu je doneo presudu P 484/20 dana 21.09.2021. godine kojom je odbio tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 69.019,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.04.2015. godine do isplate i 5.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.04.2015. godine do isplate, te obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 37.500,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je presudom 8Pž 11790/21 od 10.05.2023. godine odbio žalbu tužioca i potvrdio presudu Privrednog suda u Kragujevcu P 484/20 od 21.09.2021. godine.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Prema odredbama člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011…10/2023 – dr.zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a prema stavu 2, o dozvoljenosti revizije iz stava 1. odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ispitao razloge revizije primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP i odlučio da dozvoli odlučivanje o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana, jer je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema činjeničnom stanju na osnovu kog je doneta pobijana presuda, tužilac je od strane tuženog zadužen lokalnim komunalnim taksama za period od 2003. – 2012. godine. Opomenom od 17.12.2013. godine je tuženi pozvao tužioca da po tom osnovu isplati iznos od 29.337,72 dinara na ime glavnog duga i na ime kamate 30.619,16 dinara. Tužilac je dopisom od 23.01.2014. godine tražio da nadležni organ uprave stavi van snage opomenu, jer je nezakonita. Zapisnikom o izvršenom usaglašavanju stanja sredstava po navedenoj opomeni, od 16.04.2014. godine, konstatovano je da tuženi od tužioca potražuje iznose iz opomene, a da tužilac ističe prigovor zastarelosti za komunalnu taksu pre 2009. godine. Po navedenom osnovu je rešenjem Opštine Ćuprija broj 433-2-61/2014-09 od 23.04.2014. godine određena prinudna naplata prema ovde tužiocu, kao poreskom obvezniku, za ukupan iznos od 63.413,91 dinar sa kamatom, i naloženo NBS da sprovede rešenje. Rešenjem tuženog od 23.04.2014. godine je određena prema tužiocu privremena mera obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava, zabrane poreskom obvezniku da izmiruje obaveze prema trećim licima. Odbijena je žalba tužioca protiv rešenja. Presudom Upravnog suda od 23.03.2018. godine je uvažena tužba ovde tužioca i poništeno je drugostepeno rešenje. U ponovnom postupku je žalba tužioca odbijena. Presudom Upravnog suda od 05.05.2020. godine uvažena je tužba ovde tužioca i poništeno je drugostepeno rešenje. U ponovljenom postupku drugostepenim rešenjem od 12.06.2020. godine poništena su rešenja tuženog od 23.04.2014. godine i predmet je vraćen istom organu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju ukidnog rešenja je navedeno da su ukinuta rešenja izdata pre nego što je odlučeno o prigovoru zastarelosti poreskih obaveza navedenih u opomeni. U zapisniku Opštinske uprave Odeljenja lokalne poreske administracije od 09.07.2020. godine je konstatovano da je tužilac zaduživan po osnovu lokalne komunalne takse za period od 2003. godine do 2012. godine, navedenim rešenjima, i da u navedenom periodu ima evidentirane uplate dana 01.03.2004. godine, 19.10.2004. godine, 24.10.2007. godine i 10.09.2012. godine, pa su navedenim uplatama namirivana dugovanja koja se navode kao zastarela, tako da je prigovor neosnovan, a kako je predmetna obaveza koja se naplaćivala u postupku prinudne naplate izmirena, to ne postoji zakonski osnov da se ponovi postupak, pa je sačinjavanjem ovog zapisnika postupljeno po nalogu iz rešenja drugostepenog organa od 12.06.2020. godine. Prema stanju u spisima predmeta i razlozima prvostepene presude, tužilac je rešenjima tužene, Opštinske uprave, Odeljenja lokalne poreske administracije zaduživan na ime opštinske takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2003. godinu i dalje zaključno za takse za 2012. godinu.

Nižestepeni sudovi su pravnosnažnom presudom odbili tužbeni zahtev tužioca za povraćaj iznosa koji je od njega naplaćen na osnovu rešenja tuženog br. 433-2-62/2014-09 i br. 433-8-61/2014-09 od 23.04.2014. godine, koja su poništena rešenjem od 12.06.2020. godine, kao stečeno bez osnova. Razlog za odbijanje tužbenog zahteva je u tome da tužilac nije platio nedugovano, već ono što duguje po zakonu na ime lokalne komunalne takse za period od 2003. do 2012. godine, što je konkretizovano navedenim poreskim rešenjima, i da su rešenja zakonita, da je o prigovoru zastarelosti poreza nadležan organ lokalne administracije svakako odlučio, tako da je neosnovan, ali da nema zakonski osnov da ponovi postupak i donese novo rešenje o prinudnoj naplati već isplaćenog iznosa za nešto što je tužilac osnovano dugovao tuženom.

Revident osporava pravilnost pravnosnažne odluke isticanjem da nakon što su poništena rešenja Poreske uprave o prinudnoj naplati po osnovu zastarele poreske obaveze, tuženi i nadalje zadržava prinudno naplaćeni iznos, bez mogućnosti poreskog obveznika da to spreči, protivno odredbi člana 187. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku prema kojem se poništavanjem rešenja uklanjaju sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice. Revident ukazuje da sudovi pogrešno smatraju da tuženi drži utuženi novčani iznos na osnovu pojedinačnih poreskih rešenja, a ne na osnovu poništenog rešenja o prinudnoj naplati zastarelog potraživanja, čime je tuženom omogućeno da zadrži novčani iznos zastarelog potraživanja koji je prinudno naplatio na osnovu poništenog rešenja.

Vrhovni sud zaključuje da je revizija osnovana.

Tužbeni zahtev je odbijen na temelju neraspravljenog spornog pitanja da li je u prinudnoj naplati tuženi od tužioca naplatio zastarelo potraživanje. Rešenje o prinudnoj naplati obaveze od 23.04.2014. godine poništeno je i predmet je vraćen istom organu na ponovni postupak i odlučivanje, upravo iz razloga što je doneto pre nego što je odlučeno po prigovoru zastarelosti poreskih obaveza navedenih u opomeni. U ponovnom postupku nije ponovo odlučeno. Neutemeljen je u činjenicama utvrđenim u parničnom postupku zaključak sudova da je utuženi iznos na ime lokalnih komunalnih taksi za isticanje firme na poslovnom prostoru naplaćen od tužioca na osnovu zakona, za period od 2003. godine do 2012. godine. Niti ima odluke upravnog organa iz koje se može zaključiti šta je tužilac platio od obaveza za period od 2003. do 2009. godine, na šta se opomena odnosi, šta je po poništenom rešenju prinudno naplaćeno, i da li je naplaćeno nešto od zastarelih obaveza, niti je to u parničnom postupku raspravljeno. Od tih pitanja zavisi odluka o tužbenom zahtevu, koju će sud doneti primenom odredaba člana 24. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Radi navedenog su ukinute prvostepena i drugostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković