Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 62/24 od 06.02.2024. godine, žalbe su delimično usvojene, delimično odbijene i prvostepena presuda, u pobijanom odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu (stav treći izreke) i odluke o protivtužbenom zahtevu (iz stava četvrtog izreke) u odnosu na mlt. tužilju – protivtuženu potvrđena, dok je u preostalom delu odluke o protivtužbenom zahtevu i delu odluke o troškovima postupka presuda ukinuta i predmet u tom delu upućen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja AA je blagovremeno izjavila reviziju protiv dela kojim je potvrđena prvostepena presuda iz stava trećeg izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) pa je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeninom stanju, tužilja AA je rođena ... godine, tokom trajanja vanbračne zajednice njenih roditelja BB i VV. Presudom Osnovnog suda u Senti P2 162/18 od 18.10.2018. godine, mlt. AA poverena je ocu BB na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz obavezu majke da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje deteta plaća mesečno iznos od 8.000,00 dinara počev od 01.08.2018. godine pa ubuduće. Tužilja AA ima ... godina i učenik je ... razreda, a njeni prosečni mesečni troškovi iznose oko 13.390,00 dinara. AA živi u domaćinstu sa ocem BB, njegovom vanbračnom partnerkom GG i sa njene dve kćerke. Za kuću u kojoj žive BB ne plaća zakupninu niti režijske troškove (grejanje, struju i vodu), jer mu je poslodavac omogućio da kuću koristi kao ..., da održava gazdinstvo koje ima ..., što mu je ujedno i radno mesto za koje ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od oko 40.000,00 dinara. Vanbračna supruga BB nije u stalnom radnom odnosu, a radi privremene i povremene poslove za dnevnicu koja iznosi 2.000,00 dinara, s tim što nešto hrane proizvode sami za članove domaćinstva, a deo ... prodaju. Tužena radi u „...“ ... na poslovima ... na određeno vreme i na ime zarade prima neto iznos od 21.120,98 dinara. Vanbračni suprug tužene je takođe zaposlen i ostvaruje prihode između 35.000,00 – 40.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni zakonski uslovi za izmenu visine doprinosa tužene na ime izdržavanja ćerke AA s obzirom da će plaćanjem ranije dosuđenog iznosa za izdržavanje od 8.000,00 dinara biti obezbeđene osnovne potrebe deteta i prosečan životni standard uz srazmeran i odgovarajući doprinos oca koji se o maloletnom detetu neposredno stara, a posebno imajući u vidu utvrđene potrebe maloletne tužilje u iznosu od 13.390,00 dinara. Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku o protivtužbenom zahtevu iz stava četvrtog u odnosu na mlt. AA, dok je u preostalom delu odluke o protivtužbenom zahtevu i delu odluke o troškovima postupka presudu ukinuo.

Po oceni Vrhovnog suda ovakav zaključak se ne može prihvatiti kao pravilan jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 73. Porodičnog zakona, izdržavanje deteta je propisano kao pravo i dužnost roditelja, dok je članom 154. stav 1. istog zakona predviđeno da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Kriterijumi određivanja izdržavanja propisani su odredbom člana 160. Porodičnog zakona, tako što se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Osnovni uslov za izmenu visine izdržavanja su promenjene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. U konkretnom slučaju, sudovi su propustili da utvrde da li su nastupile promenjene okolnosti od donošenja prethodne odluke, kojom je odlučeno o visini doprinosa tužene kao dužnika izdržavanja po presudi P2 162/18 od 18.10.2018. godine i ako jesu o kojim bitno promenjenim okolnostima je reč.

Naime, u odnosu na prethodnu odluku suda od 18.10.2018. godine, nižestepeni sudovi su propustili da razjasne okolnosti koje su bile opredeljujuće i merodavne za utvrđivanje visine doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta u iznosu od 8.000,00 dinara, te samim tim i mogućnost upoređivanja nastupanja eventualno promenjenih okolnosti. Porodični zakon u odredbi člana 160. navodi kriterijume za visinu izdržavanja uz mogućnost izmene visine izdržavanja u smislu citirane odredbe člana 164. Porodičnog zakona. U sklopu ovih zakonskih odredbi, a imajući u vidu istražno načelo koje se primenjuje prilikom donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava, bilo je potrebno utvrditi da li su se i u kojoj meri izmenile potrebe maloletne AA od perioda donošenja prvobitne odluke o izdržavanju pa do sada, pri čemu su sudovi dužni da pažljivo, s obzirom na uzrast AA, utvrde njene mesečne potrebe. Takođe, za pravilnu odluku u odnosu na postavljeni zahtev za izmenu visine doprinosa izdržavanja, potrebno je razjasniti i mogućnosti roditelja kao dužnika izdržavanja u odnosu na one kriterijume koje predviđa stav 3. člana 160. Porodičnog zakona. U sklopu navedenog, trebalo je razjasniti i uporediti ekonomske mogućnosti roditelja, stambene prilike i troškove po tom osnovu u vreme donošenja prethodne odluke i sada, te pažljivim odmeravanjem uobičajenih troškova maloletnog deteta u vreme donošenja prethodne odluke i ove utvrditi da li je došlo do izmenjenih okolnosti za izmenu visine doprinosa izdržavanja.

Stoga, kako u odnosu na prethodnu odluku suda od 18.10.2018. godine nisu cenjene promenjene okolnosti u odnosu na sve bitne činjenice koje su od značaja za visinu izdržavanja, to su ukinute nižestepene odluke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, vodeći računa o najboljem interesu maloletnog deteta, sudovi će razjasniti da li su i u odnosu na koje parametre koji utiču na visinu izdržavanja, promenjene okolnosti od prethodne odluke o izdržavanju od 18.10.2018. godine i doneće novu odluku pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Mirosavljević s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković