Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se tuženi VV DOO ... obaveže solidarno sa tuženim BB da tužiocu na ime naknade namaterijalne štete isplati utužene iznose. Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, tužilac i tuženi BB bili su zaposleni kod tuženog VV DOO ... kada je u prostorijama tuženog privrednog društva tuženi BB tužiocu zadao udarac pesnicom u predelu lica, kojom prilikom je tužilac pretrpeo teške telesne povrede usled kojih je trpeo fizičke bolove i strah, a kod tužioca je došlo i do umanjenja životne aktivnosti od 20%, kao i naruženosti, usled kojih tužilac trpi duševne patnje, intenziteta i trajanja bliže utvrđenog pobijanom presudom. Povodom kritičnog događaja, tuženi BB je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 949/19 od 06.01.2021. godine, zbog krivičnog dela teška telesna povreda.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravnosnažnom presudom je usvojen tužbeni zahtev u odnosu na tuženog BB, dok je tužbeni zahtev u celosti odbijen u odnosu na tuženog VV DOO ..., na temelju zaključka da nema odgovornosti tuženog poslodavca za nastalu štetu po tužioca, jer do štetnog događaja nije došlo u radu ili u vezi sa radom, jer nema uzročno posledične veze sa obavljanjem poslova na radnom mestu, niti od opasne stvari ili delatnosti, niti postoji bilo kakav propust poslodavca koji bi vodio njegovoj građanskopravnoj odgovornosti.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije potkrepljeno dodatnim uslovom za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a koji se tiču neujednačene sudske prakse u istovetnoj činjeničnopravnoj situaciji, potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potrebe za novim tumačenjem primenjenih materijalnopravnih odredbi Zakona o obligacionim odnosima.

Cilj posebne revizije nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Eventualna pogrešna primena materijalnog prava, sama po sebi ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Takođe, revident ne ukazuje na postojanje različitih sudskih odluka ili neujednačenosti sudske prakse povodom postupka u istoj ili sličnim činjeničnopravnim situacijama.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. stav 2 istog zakona propisano je ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Kako označena vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 880.000,00 dinara, što čini protivvrednost od 7.484,44 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (01.12.2020. godine), zaključuje se da revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković