U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, ali ova bitna povreda nije propisana kao revizijski razlog, zbog čega ti navodi u reviziji nisu ispitivani.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je, kao nameštenik druge vrste bio u radnom odnosu kod tužene, u Vaspitno popravnom domu tužene i obavljao je poslove ... u odseku za .... u službi za ..., a na osnovu ugovora o radu od 12.12.2017. godine.

Pravilnikom o kućnom redu Vaspitno-popravnom doma uređena su prava, obaveze, organizacija rada, dnevne aktivnosti i način postupanja sa maloletnicima prema kojima se izvršila vaspitna mera upućivanja u vaspitno popravni dom, pa su između ostalog propisana i prava maloletnika na održavanje kontakata sa roditeljima, usvojiocima ili starocima, kao i pravila po kojima maloletnik može da ostvari ovo svoje pravo, i to članom 24. pravilnika koji je objavljen u Službenom glasniku RS broj 71/16. Naredbom direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Rebpulike Srbije broj 214-0-/2009-06-2 od 13.10.2009. godine uređena je obaveza upravnika zavoda u smislu obezbeđenja sprovođenja propisanih mera, kontrole lica i stvari koje ulaze/ izlaze iz zavoda i upotrebe mobilnih telefona na način bliže naveden u članu 3. stav 1. i stav 2. Naredbom tužene broj 221 od 18.03.2013. godine upozoreni su svi zaposleni da je zabranjeno unošenje i korišćenje mobilnih telefona unutar vaspitno-popravnog doma zaposlenih u upravi kojima nije dozvoljeno korišćenje istih van upravne zgrade, tako da svako nepoštovanje ove odredbe predstavlja osnov za disciplinsku odgovornost zaposlenog, a naredba je stupila na snagu dana donošenja. Navedene naredbe su bile vidno istaknute na ulazu ustanove, a zaposleni su mobilne telefone prilikom ulaska u ustanovu ostavljali u ormariće postojeće pored ulaza u ustanovu.

Tužilac je dana 03.08.2019. godine dežurao na ekonomiji vaspitno-popravnog doma u ..., i tokom rada uneo je u ustanovu mobilni telefon i dao maloletnom štićeniku vaspitno popravnog doma, koji je preko svog fejsbuk profila, uz pomoć mobilnog telefona tužioca, uspostavio kontakt sa svojim ocem i dopisivao se sa njim. Povodom navedenog događaja tuženi je tužioca upozorenjem broj 430 od 08.08.2018. godine upozorio da su se stekli uslovi ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu i u upozorenju su navedeni razlozi za davanje otkaza ugovora o radu. Tužilac se izjasnio iz navoda upozorenja navodeći da je on 03.08.2019. godine dao maloletnom štićeniku VP doma svoj mobilni telefon u p....., da je on to učinio iz humanih razloga da bi štićenik stupio u kontakt sa ocem aktiviranjem fejsbuk naloga štićenika, te takva povreda radne obaveze nije bila predviđena ugovorom o radu. Po prijemu izjašnjenja tužioca tuženi ga je za isti događaj upozorio upozorenjem broj 430-1 od 16.08.2019. godine, ali ovaj put na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu (čija je sadržina identična sadržini prethodnog upozorenja), na koje se tužilac takođe izjasnio ponavljanjem navoda iz prethodnog izjašnjenja. Nakon izjašnjenja tužioca, a zbog navedenog događaja, tuženi je doneo osporeno rešenje kojim je tužiocu, saglasno odredbama člana 179. stav 2. tačka 2. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu otkazao ugovor o radu jer je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze – prekoračenja ovlašćenja zaposlenog i nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, a u skladu sa navedenim rešenjem odlučeno je i da će tužiocu da prestane radni odnos danom dostavljanja rešenja.

Prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, smatrajući da uz upozorenja nisu dostavljeni dokazi o učinjenim povredama radne obaveze i radne discipline na koe se pozivao tuženi, i to prvenstevno pisane izjave maloletnika MJ i BI od 08.08.2019. godine, te su ovi dokazi dostavljeni tokom trajanja postupka i da su osporeni od strane tužioca, da su isti kasnije poslužili kao pisani dokazi prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 30.08.2019. godine, čime je tuženi, kao poslodavac postupio suprotno odredbama Zakona o radu i konvencije o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca broj 158 jer je tužiocu onemogućeno pravo na odbranu. Naime, prvostepeni sud smatra da iako u članu 180. Zakona o radu nije izričito propisano da poslodavac mora da dostavi zaposlenom dokaze na koje se pozvao u upozorenju, već je propisano da je dužan da navede dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, dokazi moraju biti dostavljeni zaposlenom jer se bez istih ne može izjasniti o osnovanosti navoda upozorenja, jer se navedenim radnjama postupa suprotno odredbi člana 7. Konvencije 7. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev za poništavj rešenja o otkazu ugovora o radu i zahtev da se tužilac vrati na rad, smatrajući da je tužena u svemu postupila u smislu člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu i tužiocu dostavili upozorenje pre otkaza ugovora o radu na koji se on izjasnio, da je tužena izjašnjenja cenila prilikom donošenja osporenog rešenja i isto zasnovala na dokazima navedenim u upozorenju, a tužilac je u svojoj službenoj belešci broj 429 od 08.08.2019. godine priznao da je dao svoj mobilni telefon maloletnom štićeniku kako bi preko svog fejsubk profila kontaktirao svog oca, što je i učinio, a te navode je potvrdio i sam maloletni štićenik. Imajuću i vidu sadržinu citirane službene beleške, drugostepeni sud smatra da je bez uticaja na povredu prava na odbranu okolnost da tužiocu nisu dostavljene izjave maloletnika uzete povodom spornog događaja, jer je samo unošenje mobilnog telefona unutar samo unošenje mobilnog telefona unuta VP doma zabranjeno naredbom Uprave za izvršenje krivičnih sanckija koja je vidno istaknuta na ulazu u VP dom uz obezbeđena mesta za odlaganje telefona, što je dovoljan razlog za povredu radne discipline i bez izjava maloletnih svedoka. Pored navedeno, u upozorenjima su navedeni dokazi i sadržina izjava maloletnika, a odredbom člana 180. Zakona o radu nije propisana obaveza poslodavca da zaposlenom uz upozorenje dostavi dokaze, već je propisana obaveza navođenja osnova za davanje otkaza, činjenica i dokaza koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora za upozorenje.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ broj 24/05...95/18) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. istog zakona je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takve da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Naredbom direktora za izvršenje krivičnih sankcija, Ministarstva pravde Republike Srbije od 13.10.2009. godine i naredbom uprvnika Uprave za izvršenje krivične sanckije Vaspitno popravni dom ... Ministarstva pravde i državne uprave Republike Srbije od 18.03.2013. godine, koje su istaknute na ulazu ustanove, zabranjeno je posedovanje, nošenje i korišćenje mobilnih telefona svim licima u objektima zavoda gde žive i rade osuđena lica i obaveza službenih lica da prilikom ulaska u zavod svoje mobilne telefone ostave na mestu koje je određeno odlukom upravnika, te da svako nepoštovanje ove naredbe predstavlja osnov za disciplinsku odgovornost zaposlenog.

Navedeni otkazni razlozi se odnose na povredu radne obaveze zloupotrebom položaja ili prekoračenje ovlašćenja i nepoštavanje radne discipline propisane aktom poslodavca. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje tužilac je izvršio povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discipline koje su mu stavljene na teret i zbog kojih je pravilno doneto pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu.

Suprotno navodima revizije, postoji krivica tužioca za učinjenu povredu radne obaveze i svest o nepoštovanju radne discipline jer je tužilac postupio suprotno navedenim naredbama tužene, sa kojima je bio upoznat, uneo je svoj mobilni telefon unutar vaspitno-popravnog doma i omogućio maloletnom štićeniku da iskoristi telefon tužioca zato što je maloletni štićenik aktivirao svoj fejsbuk nalog i uspostavio kontakt sa svojim ocem i dopisivao se sa njim.

Takođe, neosnovani su navodi revizije u kojima se ukazuje na povredu prava na odbranu tužioca, s obzirom da je u postupku utvrđeno da su izjave maloletnih štićenika navedeni kao dokazi u upozorenju i pobijanom rešenju, a u toku postupka je omogućeno tužiocu da se upozna sa sadržinom tih izjava i da se izjasni o njima.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku, pa nema pravo na troškove tog postupka, koje je tražio i opredelio, u smislu člana 154. i 155. ZPP.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković