.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 28122/2023
21.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Janković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Aligrudić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3718/22 od 06.06.2023. godine, u sednici održanoj 21.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3718/22 od 06.06.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3718/22 od 06.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3718/22 od 06.06.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3370/21 od 18.05.2022. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj po osnovu sticanja u bračnoj zajednici porodične stambene zgrade u Ulici ... broj ..., sagrađene na kat. parceli ... iz ZKUL ... KO ... isplati iznos od 4.765.817,75 dinara sa zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope NBS uvećane za 8 procentnih poena počev od 21.12.2012. godine do isplate i obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 117.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na osnovu sticanja u bračnoj zajednici porodične stambene zgrade isplati novčani iznos, zbog toga što je potraživanje tužilje zastarelo u smislu odredbe člana 371. ZOO a u vezi člana 361. stav 1. ZOO. Naime, parnične stranke su bile u braku od decembra 1991. godine, kada je zasnovana zajednica života, do juna 1996. godine, kada su se stranke razvele, predmetna porodična stambena zgrada, započeta je za vreme trajanja zajednice života parničnih stranaka, a završena 2006. godine, a tužilja po prestanku bračne zajednice nije ulagala sredstva u predmetnu nepokretnost. Podnošenje tužbe sa stvarno pravnim zahtevom za utvrđenje svojinskog udela u imovini koja je bračna tekovina ne prekida rok zastarelosti u pogledu obligaciono-pravnog zahteva koji se odnosi na isplatu novčane protivvrednosti konkretnog ulaganja kojima je supružnik doprineo uvećanju posebne imovine drugog supružnika. Početak zastarelosti obligacionog potraživanja tužilje počela je teći nakon prestanka bračne zajednice između parničnih stranaka, tužilja je tužbu podnela sudu 25.10.2017. godine (brak je razveden juna 1996. godine), pa je potraživanje tužilje zastarelo po isteku desetogodišnjeg roka od razvoda braka, primenom člana 371. ZOO.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilja uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.10.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 4.765.817,75 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 39.913,69 evra (1 evro = 119,4031).
S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužilje nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
