O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu K 127/23 od 16.05.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno je određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od jedne godine od dana dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu plati na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 193/24 od 07.10.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 127/23 od 16.05.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog, advokat Nedeljko Mandić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i prema okrivljenom odbije optužbu za krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nedeljka Mandića je osnovan.

Branilac okrivljenog, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je za predmetno krivično delo nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. Branilac navodi da krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije trajno krivično delo, već se radi o delu koje je učinjeno jednom radnjom, pa se u smislu člana 16. stav 5. ZKP, ova činjenica mora ceniti najpovoljnije po okrivljenog i smatra se da je delo izvršeno dana 22.09.2020. godine, a kako je krivična prijava protiv okrivljenog podneta po proteku od dve godine od vremena izvršenja krivičnog dela, to je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi sa članom 103. tačka 6. Krivičnog zakonika (KZ).

Odredbom člana 327. stav 1. KZ, propisano je da ko skine ili povredi službeni pečat ili znak koji je ovlašćeno službeno lice stavilo radi osiguranja predmeta i prostora, ili ko, bez skidanja ili povrede pečata ili znaka, uđe u takvu prostoriju ili otvori predmet na koji je bio stavljen službeni pečat ili znak, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Odredbom člana 103. tačka 6. KZ propisano je da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna.

Odredbom člana 16. stav 5. ZKP, propisano je da sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, postojanje obeležja krivičnog dela ili primena neke druge odredbe Krivičnog zakona, sud će u presudi, ili rešenju koje odgovara presudi, rešiti u korist okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizilazi da je predmetno krivično delo izvršeno jednom radnjom – skidanjem službenog znaka i to u periodu od 22.09.2020. godine do 30.09.2022. godine, te da je ovlašćeni radnik ogranka ED Sombor nakon neizmirenog duga za električnu energiju obustavio dalju isporuku električne energije, pri čemu je 30.09.2022. godine utvrđeno da je pokidana distributivna plomba i da je izvršeno samovlasno priključenje na glavnim osiguračima. Kako sud nije u potpunosti utvrdio činjenice vezane za bliže određenje vremenskog perioda u kome je delo izvršeno, shodno članu 16. stav 5. ZKP, ta činjenica se mora ceniti najpovoljnije za okrivljenog, odnosno da je delo izvršeno 22.09.2020. godine, skidanjem distributivne plombe nakon postavljenja, istog dana.

Nadalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je krivična prijava protiv okrivljenog AA za predmetno krivično delo podneta dana 21.11.2022. godine, dakle, nakon proteka roka iz člana 103. tačka 6) KZ, pa je u konkretnom slučaju, a imajući u vidu vreme izvršenja krivičnog dela, nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja prema okrivljenom AA u odnosu na krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ, iz kojih razloga je Vrhovni sud, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, prema okrivljenom AA, zbog krivičnog dela iz člana 327. stav 1. KZ, na osnovu člana 422. tačka 3) odbio optužbu, zbog nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju optužba prema okrivljenom AA odbijena, Vrhovni sud je u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je doneta je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković