.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22372/2023
10.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca DOO „Beo Sigma“ Pančevo, koju zastupa punomoćnik Dragan Todorović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Pančevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 219/21 od 11.05.2023. godine, u sednici održanoj 10.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
USVAJA SE revizija tužene, PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 219/21 od 11.05.2023. godine u delu kojim je odbijena žalba tužene i presuda Višeg suda u Pančevu Prr1 1/21 od 09.09.2021. godine u delu stavova prvog i trećeg izreke tako što SE ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca DOO „Beo Sigma“ Pančevo u delu kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Pančevu da mu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos neisplaćenog potraživanja u postupku stečaja broj St 89/2010 pred Privrednim sudom u Pančevu u iznosu od 5.031.405,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana utuženja 28.08.2019. godine do isplate, umanjen za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu, a koji iznos će se naplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, te SE ODBIJA zahtev tužioca da mu tužena naknadi troškove parničnog postupka.
OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove celog postupka u iznosu od 180.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema optravka ove presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Pančevu Prr1 1/21 od 09.09.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos neisplaćenog potraživanja u postupku stečaja broj St 89/2010 pred Privrednim sudom u Pančevu u iznosu od 5.031.405,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana utuženja 28.08.2019. godine do isplate, umanjen za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu, a koji iznos će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnice potraživanja za period od 11.06.2010. godine (kao dana sa kojim je utvrđen konačan iznos potraživanja tužioca) do 27.08.2019. godine, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 732.955,38 dinara za period od 11.10.2010. godine kao dana dospelosti potraživanja do 25.06.2021. godine kao dana plaćanja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 344.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 219/21 od 11.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pravnosnažne drugostepene presude u pobijanom delu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nad društvenim preduzećem „Trgoprodukt” iz Pančeva otvoren je stečajni postupak pred Privrednim sudom u Pančevu pod brojem St 89/10 dana 11.06.2010. godine, koji još uvek nije okončan. U ovom stečajnom postupku priznato je i utvrđeno potraživanje preduzeća DOO „Krne trade 017“ iz Donje Lasine (staro ime «Vestrgovina» DOO i «LSZ Vestrgovina «DOO) i to zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja od 27.01.2011. godine, što je verifikovano i iskazano u rešenju za treću delimičnu deobu od 16.05.2013. godine u trećem isplatnom redu, koje je zaključno sa 11.06.2010. godine iznosilo 8.430.964,37 dinara. Tužilac je na osnovu ugovora o ustupanju potraživanja sa DOO „Krne trade 017“ iz Donje Lasine stupio na mesto stečajnog poverioca u navedenom stečajnom postupku i podneo je sudu prigovor radi ubrzanja postupka. Rešenjem Privrednog suda u Pančevu R4 St 1178/2019 od 12.08.2019. godine usvojen je prigovor predlagača (ovde tužioca) i utvrđeno da mu je u navedenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Tužilac je delimično namiren kroz više delimičnih deoba u iznosu od 2.666.603,42 dinara, a nakon podnošenja tužbe i sa iznosom o 732.955,38 dinara, tako da je njegovo potraživanje namireno sa 37,63%. Preostalo nenamireno potraživanje tužioca iznosi 5.031.405,57 dinara, koji iznos potražuje tužbom u ovoj parnici. Stečajni dužnik - društveno preduzeće „Trgoprodukt” iz Pančeva je menjalo naziv i pravno formu organitovanja, pa je tako rešenjem FI 832/89 od 31.12.1989. godine ovo preduzeće organizovanog kao društveno trgovinsko preduzeće „Trgoprodukt” sa P.O. Pančevo, rešenjem Fi 4560/93 od 24.08.1993. godine promenilo je status u deoničarsko društvo u mešovitoj svojini sa PO „Trgoprodukt” Pančevo, rešenjem Fi 705/03 od 30.05.2003. godine kao društveno preduzeće za trgovinu na veliko i malo „Trgoprodukt” Pančevo. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 43071/2005 od 01.07.2005. godine ovo preduzeće je upisano u registar privrednih subjekata pod punim poslovnim imenom - Društveno preduzeće za trgovinu na veliko i malo „Trgoprodukt” Pančevo sa registrovanim društvenim kapitalom sa udelom od 100%. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 61577/2009 od 11.05.2009. godine registrovana je promena pravne forme i poslovnog imena u „Trgoprodukt” AD Pančevo i tada je registrovana promena osnivača ovog društva tako što je brisan društveni kapital, a upisan akcijski kapital sa udelom 100%.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su stanovištva da tužilac nakon utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ima pravo na naknadu imovinske štete zbog nemogućnosti naplate utvrđenog potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu pod brojem St 89/10, primenom članova 4, 22. stavovi 1. i 2. i 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i člana 58. Ustava Republike Srbije, jer se radi o povredi prava na mirnu uživanje imovine. U pogledu visine štete, tužiocu je ista priznata u visini preostalog nenamirenog potraživanja u navedenom stečajnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, ovakvo stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Prema članu 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/2015), stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od godinu dana od kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3).
Dakle, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine). Navedeni pravni zaključak dopunjen je na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine tako da u pogledu izvršnih dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim licima ili pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, svakako je nužno utvrđivati uzročnoposledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate poverilac mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate.
Naime, iako je tužiocu rešenjem Privrednog suda u Pančevu R4 St 1178/2019 od 12.08.2019. godine utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, tužilac nije dokazao da je usled povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St 89/10 pretpeo imovinsku štetu i da je ona posledica neadekvatnog postupanja organa tužene za okončanje tog postupka. Tužilac nije dokazao da je u momentu otvaranja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom na računu stečajnog dužnika bilo sredstava iz kojih bi se moglo isplatiti tužiočevo potraživanje, a da mu ista nisu isplaćena zbog nepravilnog i nezakonitog rada tužene, što bi bio osnov odgovornosti za naknadu imovinske štete u ovom postupku.
Sledom navedenog, tužilac nije dokazao postojanje uzročno-posledične veze između štete koju trpi (u visini priznatog, a neisplaćenog potraživanja) i neadekvatnog postupanja suda u stečajnom postupku u cilju namirenja tužiočevog potraživanja, za koju štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku bi bila objektivno odgovorna tužena.
Takođe, tužena ne može odgovarati za komercijalna potraživanja preduzeća osnovanog na bazi društvenog ili državnog kapitala sa kojim je tužilac slobodnom voljom stupio u komercijalni odnos. U konkretnom slučaju tužilac ima nenamireno potraživanje koje nije potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, već komercijalno potraživanje pravnog prethodnika tužioca (koji mu je ustupio potraživanje) iz ugovornih odnosa sa stečajnim dužnikom, pa tužena nema obavezu da tužiocu naknadi materijalnu štetu po osnovu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se odredba ovog člana odnosi na materijalnu štetu koja nastane zbog dužine trajanja sudskog postupka, a ne zbog neisplaćivanja duga od strane stečajnog dužnika.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Tužena je u konačnom ishodu parnice uspela u postupku, pa joj na osnovu članova 153. stav 1., 154., 162. i 163. stav 2. ZPP pripadaju troškovi celog postupka. Visina je odmerena na ime traženih i opredeljenih troškova za sastav odgovora na tužbu 22.500,00 dinara, za sastav dve žalbe po 45.000,00 dinara i za sastav revizije 67.500,00 dinara, što je odmereno primenom Tarifa o nagradama i naknada troškova za rad advokata važećim u vreme preduzimanja ovih procsenih radnji („Službeni glasnik RS“ broj 121/12...37/21 i „Službeni glasnik RS“ broj 43/2023).
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
