Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Dijane Janković, Milene Rašić, Gordane Kojić i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Nemanjom Simićevićem, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Miroslava Terzića, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Terzića, advokata Ognjena Radića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal Spk.Po1.br.9/24-Kv.Po1.br.520/24 od 10.10.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1-Po1-Spk 9/24 od 04.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 13.02.2025. godine, doneo je:

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Terzića, advokata Ognjena Radića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal Spk.Po1.br.9/24-Kv.Po1.br.520/24 od 10.10.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1-Po1-Spk 9/24 od 04.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal Spk.Po1.br.9/24-Kv.Po1.br.520/24 od 10.10.2024. godine usvojen je zahtev javnog tužilaštva za organizovani kriminal za izricanje jedinstvene kazne osuđenom Miroslavu Terziću, pa su u pogledu odluke o kazni preinačene i to presuda Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal Spk.Po1.br.9/24 od 06.03.2024. godine, koja je postala pravnosnažna 06.03.2024.godine i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk.br.263/20 od 09.06.2021. godine, koja je postala pravnosnažna 09.06.2021. godine, pa je okrivljeni Miroslav Terzić, uzimajući mu kao utvrđene kazne zatvora po pravnosnažnim presudama Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal Spk.Po1.br.9/24 od 06.03.2024. godine koja je postala pravnosnažna 06.03.2024. godine, u trajanju od tri godine i pet meseci i novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 dinara i po presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk.br.263/20 od 09.06.2021. godine, koja je postala pravnosnažna 09.06.2021. godine, kaznu zatvora u trajanju od osam meseci koja se kazna ima izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, bez primene elektronskog nadzora, pa ga je sud osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 dinara, koju novčanu kaznu je dužan da plati u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti presude, te je određeno da ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci.

U izrečenu kaznu zatvora okrivljenom je uračunato vreme provedeno u pritvoru u periodu od 05.12.2023.godine do 19.04.2024.godine kao i vreme koje je okrivljeni proveo na izdržavanju kazne zatvora počev od 19.04.2024. godine pa nadalje, po presudi Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal Spk.Po1.br.9/24 od 06.03.2024.godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1-Po1-Spk 9/24 od 04.12.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Miroslava Terzića i njegovog branioca advokata Ognjena Radića, a presuda Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal Spk.Po1.br.9/24-Kv.Po1.br.520/24 od 10.10.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Miroslava Terzića, advokat Ognjen Radić, zbog povrede zakona iz člana 15., 16., 437., 438. stav 1. tačka 1), 438. stav 2. tačka 3), 439., 440. ZKP, člana 105. stav 1. tačka 6) i 107. KZ i člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske Konvencije o ljudskim pravima, bez predloga u pogledu odluke Vrhovnog suda o podnetom zahtevu.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i da nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to, propisana članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Miroslava Terzića, advokat Ognjen Radić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da nisu ispunjeni uslovi za izricanje jedinstvene kazne zatvora, jer su povređene odredbe člana 105. stav 1. tačka 6) i 107. KZ u odnosu na presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk.br.263/20 od 09.06.2021.godine, kojom je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje. Branilac svoj stav obrazlaže time da je navedena presuda izvršna od dana 18.06.2021.godine, a da je odredbom člana 105. stav 1. tačka 6) KZ propisano da se dosuđena kazna ne može izvršiti kada proteknu dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, iz čega proizilazi da su se stekli uslovi za primenu instituta relativne zastarelosti izvršenja kazne jer je proteklo dve godine od izvršnosti presude, kao i da je neosnovan zaključak drugostepenog suda da je izdavanjem poternice za okrivljenim dana 19.06.2023.godine prekinut tok relativne zastarelosti, iz razloga što je ista izdata nakon što je relativna zastarelost nastupila.

Po oceni Vrhovnog suda, kada je u pitanju zastarelost, branilac okrivljenog, u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i zbog povreda odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, samo u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja se odnosi isključivo na zastarelost krivičnog gonjenja. Dakle, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog zastarelosti izvršenja pravnosnažno izrečene kazne zatvora u smislu povreda članova 105. i 107. KZ, na koje se ukazuje iznetim navodima zahteva.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog Miroslava Terzića, advokat Ognjen Radić iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti ne ukazuju da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, već zastarelost izvršenja kazne, što po nalaženju Vrhovnog suda ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, niti bilo koju drugu povredu zakona zbog koje okrivljeni i njegov branilac u smislu člana 485. stav 4. ZKP mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Terzića, advokata Ognjena Radića, u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 15., 16., 437., 438. stav 2. tačka 3) i 440. ZKP. Kako navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Miroslava Terzića, advokata Ognjena Radića i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog je označio povredu zakona iz člana 439. ZKP. Međutim, branilac ne precizira koje od četiri tačke navedenog člana su povređene, a prve tri tačke predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, te ni u samom obraloženju zahteva branilac ne konkretizuje na koji način je povređena navedena zakonska odredba. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Terzića, advokata Ognjena Radića, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva još navodi da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje, čime je učinjena povreda iz člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske Konvencije o ljudskim pravima.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da i u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković