.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1993/2024
25.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Gordane Komnenić, Jelice Bojanić Kerkez i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća za komunalnu privredu „Lazarevac“ iz Lazarevca, čiji je punomoćnik Dušan Marković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5560/23 od 15.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5560/23 od 15.03.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5560/23 od 15.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 325/23 od 20.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca AA u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za određene mesece u periodu od novembra 2017. godine zaključno sa oktobrom 2019. godine, isplati pojedinačno određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je preostali deo tužbenog zahteva tužioca AA, kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćene naknade za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora, za određene mesece u periodu od januara 2018. godine zaključno sa avgustom 2020. godine, isplati i preko iznosa dosuđenog stavom drugim izreke presude P1 598/20 od 07.03.2023. godine, još i pojedinačno određene novčane iznose, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca BB u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za određene mesece u periodu od novembra 2017. godine, zaključno sa oktobrom 2019. godine, isplati pojedinačno određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je preostali deo tužbenog zahteva tužioca BB, kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćene naknade za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora, za određene mesece u periodu od 01.11.2017. godine do 30.09.2020. godine, isplati pored iznosa dosuđenih stavom četvrtim izreke presude P1 598/20 od 07.03.2023. godine, još i pojedinačno određene novčane iznose, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca VV u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za određene mesece u periodu od novembra 2017. godine zaključno sa oktobrom 2019. godine, isplati pojedinačno određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom šestim izreke, odbijen je preostali deo tužbenog zahteva tužioca VV, kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćene naknade za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora, za određene mesece u periodu od 01.11.2017. godine do 30.09.2020. godine, isplati pored iznosa dosuđenih stavom šestim izreke presude P1 598/20 od 07.03.2023. godine, još i pojedinačno određene novčane iznose, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom sedmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5560/23 od 15.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 325/23 od 20.11.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – dr. zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP, zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade troškova na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužilaca, nižestepeni sudovi su odlučili uz zaključak da je naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora obračunata zajedno sa naknadom troškova ishrane u toku rada u skladu sa odredbama Kolektivnog ugovora tuženog, kako je to utvrdio sudski veštak, osim za mesece koji su dosuđeni presudom P1 598/20 od 07.03.2023. godine, pa je u preostalom delu, kao neosnovan, odbio tužbeni zahtev tužilaca.
Shodno tome, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za dozvoljenost revizije tužilaca, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 09.12.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilaca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Sledom izloženog, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
