Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Miloševića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 2035/24 od 15.11.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 2199/24 od 28.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Miloševića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 2035/24 od 15.11.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 2199/24 od 28.11.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 2035/24 od 15.11.2024. godine, prema okrivljenom AA na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) u vezi člana 216. stav 3. i člana 334. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, produžen je pritvor određen rešenjem sudije za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu Kpp D br. 270/24 od 16.10.2024. godine, koji se računa od 15.10.2024. godine i po ovom rešenju može trajati 30 dana, a najduže do 14.12.2024. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2 br. 2199/24 od 28.11.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Miloševića, izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 2030/24, Kv. br. 2035/24 od 15.11.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog, advokat Miroslav Milošević zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja ukine i „okrivljenog pusti da se brani sa slobode ili ukine rešenje o produženju pritvora i donese meru kućnog pritvora pod elektronskim nadzorom ili primeni neku od drugih blažih mera u skladu sa svojim zakonskim mogućnostima“.

Vrhovni sud je dostavio Vrhovnom javnom tužiocu primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i, u smislu člana 490. ZKP, održao sednicu veća o kojoj shodno članu 488. stav 2. ZKP nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i u istom naveo, da sud prilikom donošenja rešenja o produženju pritvora, nije sa posebnom pažnjom uzeo u razmatranje okolnosti iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, te nije pravilno cenio činjenicu da je potrebno utvrditi postojanje naročitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivična dela, a koje okolnosti ukazuju na viši stepen opasnosti od ponavljanja krivičnih dela, već je sud pogrešno kao osobitu okolnost cenio činjenicu da je okrivljeni izašao na slobodu iz KPZ-a u Nišu dana 28.06.2004. godine, ne pojašnjavajući da je izašao iz pritvora u istrazi, koji je trajao dvadesetak dana, za nesrodno delo, a koja činjenica nije od značaja pri odlučivanju da li su ispunjeni uslovi za produženje pritvora, na koji način je po navodima iz zahteva učinjena povreda zakona iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osim toga, u podnetom zahtevu branilac navodi da je pobijanim odlukama učinjena i povreda odredbe člana 16. i člana 10. ZKP, sa obrazloženjem da sud ne pristupa sistematski razmatranju svih činjenica i okolnosti prilikom donošenja odluka, kao i da ograničenje slobode i prava okrivljenom nisu bile neophodne za ostvarenje cilja postupka.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 10, 16. i 211. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                         Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković