Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž3 17/24 od 20.09.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž1 472/23 od 03.07.2024. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja Kž1 472/23 od 03.07.2024. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Ana Nikolić Ilić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, bez predloga odluke Vrhovnog suda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Ana Nikolić Ilić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ističući da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi čl. 30. KZ. U vezi sa tim navodi da radnje koje je okrivljeni preduzeo ne predstavljaju pokušaj krivičnog dela, već se radi o pripremnim radnjama za koje zakon ne propisuje kažnjavanje. Po navodima odbrane, pripremne radnje su jedna ili više delatnosti koje se preduzimaju u cilju da se stvore pogodni uslovi za uspešno izvršenja krivičnog dela, dok je pokušaj započinjanje radnje izvršenja krivičnog dela. Branilac opširno navodi elemente krivičnog dela teška krađa i analizira kada je delo svršeno, kada je ostalo u pokušaju, a u kojim situacijama se radi o pripremnim radnjama.

Izneti navodi branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ proizlazi da ovo krivično delo, koje predstavlja poseban kvalifikovani oblik krađe, čini lice koje krivično delo krađe iz člana 203. KZ (oduzimanje tuđe pokretne stvari drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist), izvrši pod nekom od kvalifikatornih okolnosti predviđenih u tačkama od 1) do 6) navedenog člana, a kvalifikatorna okolnost iz tačke 1) ovog člana je izvršenje krađe obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Odredbom člana 30. KZ propisano je da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna. Iz izreke pobijanog pravnosnažnog rešenja Kž1 472/23 od 03.07.2024. godine, proizilazi da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu opisanom u izreci, u neuračunljivom stanju, „...započeo oduzimanje tuđih pokretnih stvari vlasništvo ošt. BB u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist veće vrednosti, na taj način što je preskočio ogradu dvorišta na navedenoj adresi, došao do kuće, odnosno do dvokrilnog prolaza od kuhinje, ispod koga je postavio stolicu koju je pronašao u dvorištu a potom podesnim predmetom polomio staklo jednog krila prozora, kojom prilikom je uočen od strane komšije VV koji ga je pitao „šta radiš to“ i rekao mu da će pozvati oštećenu, nakon čega je okrivljeni odustao od daljeg izvršenja krivičnog dela i udaljio se sa lica mesta.“

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u izreci navedenog rešenja Kž1 472/23 od 03.07.2024. godine, pored subjektivnih obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ (u neuračunljivom stanju, u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist), opisan je i način izvršenja, kao objektivno obeležje krivičnog dela (preskakanje ograde, penjanje na stolicu i podesnim predmetom lomljenje staklenog krila prozora), koje je u konkretnoj situaciji ostalo u pokušaju, odnosno okrivljeni je odustao od daljeg izvršenja krivičnog dela.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da činjenični opis protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo, za koje je okrivljenom AA izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u vaspitnoj ustanovi, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u pokušaju u vezi člana 30. KZ, kako je to pravilno našao nižestepeni sud, pa suprotno navodima zahteva, nalazi da pobijanim rešenjem nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković