.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1146/2023
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Đurović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje Kraljevo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 2831/21 od 15.07.2022. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 2831/21 od 15.07.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 2831/21 od 15.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P 712/2020 od 14.07.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete povodom pretrpljenih duševnih patnji zbog neosnovanog lišenja slobode isplati 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.07.2021. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih patnji zbog neosnovanog lišenja slobode isplati još 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 124.100,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Čačku Gž 2831/21 od 15.07.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu jedan i tri izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže da tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete povodom pretrpljenih duševnih patnji zbog neosnovanog lišenja slobode isplati 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.07.2021. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 6.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,...,10/23), jer se radi o parnici radi naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, a drugostepeni sud je odluku o osnovanosti tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari zasnovao na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Osim toga, pogrešno tumačenje pojedinih odredaba zakona, isticano navodima revizije, ne predstavlja razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije.
Iz izloženih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 11.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 180.000,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Vrhovni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da je pobijana odluka preinačena, u kom slučaju bi revizija bila uvek dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali kako specijalno pravilo u sporovima male vrednosti iz člana 467. ZPP, kakav je spor i ove pravne stvari, isključuje primenu opštih pravila, revizija nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
