Na osnovu člana 89a KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenom BB, tako što mu je zabranjeno da se približava oštećenoj na udaljenosti manjoj od 50 metara, kao i dalje uznemiravanje i dalja komunikacija sa oštećenom, sve u trajanju od 3 godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere, pri čemu se navedena mera može ukinuti pre isteka vremena za koje je određena, ako prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Okrivljeni je na osnovu člana 261. i 264. ZKP, obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, i to Osnovnom sudu u Kragujevcu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, te na ime troškova postupka iznos od 25.313,22 dinara, kao i da Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu na ime troškova postupka plati iznos od 33.990,25 dinara, sve u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, kao i da naknadi ostale troškove o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 262. stav 2. ZKP.

Oštećena BB je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP upućena na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 468/24 od 17.12.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu, okrivljenog i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K broj 498/24 od 11.09.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA-advokat Marko Mihaljević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3), 4), 7), 9) i 11) i iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu člana 440. ZKP i člana 460. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj:

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu na kome se presuda ne može zasnovati, a kao nezakonit dokaz označava izveštaj Centra za socijalni rad „Solidarnost“ u Kragujevcu, jer je prema navodima zahteva sastavljen isključivo na iskazu oštećene.

Po oceni ovog suda, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Članom 7. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici propisano je da su za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad kao ustanove.

Po nalaženju ovoga suda, izveštaj Centra za socijalni rad „Solidarnost“ u Kragujevcu sačinjen je od strane ovlašćene institucije koju osniva Republika Srbija i stručnog tima u sastavu pedagoga i dva psihologa u skladu sa odredbama Porodičnog zakona i Pravilnika o organizaciji i normativima i standardima rada Centra za socijalni rad, a koji sam po sebi i po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredabama Zakonika o krivičnom postupku. Pri tome, iz spisa predmeta proizilazi da je ovaj izveštaj sačinjen po zahtevu Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu, a povodom kritičnog događaja, od strane stručnih lica i u svemu po pravilima struke, te predstavlja ispravu izdatu od strane nadležnog držanog organa i po zakonom propisanoj proceduri, koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podobna da se koristi u krivičnom postupku. Stoga navedeni dokaz ne predstavlja nezakonit dokaz, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, podneti zahtev u delu u kojem se ističe da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer se zasnivaju na nezakonitom dokazu, ocenjeni su neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev je odbačen kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog podnošenja, navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, a ukazuje i na povredu odredaba člana 460. ZKP, isticanjem da drugostepena presuda ne sadrži ocenu žalbenih navoda, kao i na povredu člana 440. stav 1. i 2. ZKP isticanjem da su nižestepene presude zasnovane na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, te da u spisima predmeta ne postoji nijedan relevantni dokaz koji bi mogao biti osnov za donošenje osuđujuće presude.

Kako navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim ne navodi na koji način su nižestepeni sudovi u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenili zakon koji se ne može primeniti, već s tim u vezi ističe da se u pravnosnažnoj presudi ne utvrđuju činjenice, niti se daju razlozi za osudu okrivljenog, niti sadrže obrazloženje u pogledu odlučnih činjenica vezanih za umišljaj i vreme navodnog izvršenja krivičnog dela, uz sopstveni zaključak da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni učinio predmetno krivično delo. Kako izloženim navodima zahteva branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Najzad, branilac u u uvodu podnetog zahteva ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), 7) i 9) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, u obrazloženju ne navodi u čemu se sastoje ove povrede zakona, pa kako odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, imajući u vidu da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković