Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ Beograd, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4844/23 od 15.11.2023. godine, u sednici održanoj 16.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4844/23 od 15.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4844/23 od 15.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3968/21 od 01.03.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime razlike plate po osnovu rada u dane državnih i verskih praznika, rada nedeljom, po osnovu minulog rada, stimulacije, rada noću i prekovremenog rada za 2018, 2019, 2020. i 2021. godinu isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od šestog narednog meseca za prethodni mesec do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade za ishranu u toku rada za 2018, 2019, 2020. i 2021. godinu isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od šestog u mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu u kome je tražila da se obaveže tužena da joj na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018, 2019, 2020. i 2021. godinu isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od šestog narednog meseca za prethodni mesec do isplate Stavom četvrtim izreke, tužilja je oslobođena plaćanja sudskih taksi. Stavom petim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe tužilje od 03.02.2022. godine. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 82.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4844/23 od 15.11.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i petom izreke i žalba tužilje i tužene u tom delu odbijene, kao neosnovane. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom i šestom izreke i predmet u tom delu upućen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u potvrđujućem delu, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu radi isplate neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom, kojom je utvrđeno da tužbeni zahtev nije osnovan. Pobijana odluka je u skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine (da zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog). Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u skladu su i sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari o postojanju prava tužilaca na isplatu traženih naknada i nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primene odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19), koji kao lex specialis isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu. Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 26.05.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković