.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8953/2023
01.08.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca Grada Valjeva, koga zastupa ZP Grada Valjeva, protiv tuženog Atletskog kluba „Metalac“ Valjevo, čiji je punomoćnik Branko Ivković, advokat iz ..., radi utvrđenja raskida ugovora i predaje u državinu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5591/22 od 17.11.2022. godine, u sednici održanoj 01.08.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5591/22 od 17.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5591/22 od 17.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1827/19 od 20.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je raskinut ugovor o davanju na korišćenje neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta u državnoj svojini kp.br. .. KO Divčibare u površini od 0.33,15 ha bez naknade zaključenog između JP „Direkcije za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva“ čiji je pravni sledbenik Grad Valjevo i Atletskog kluba „Metalac“ i overenog pred Opštinskim sudom u Valjevu Ov br.1410/2000 od 13.10.2000. godine što je tuženi dužan priznati kao neosnovan, stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tužilac tražio da se dozvoli brisanje promena sprovedenih po napred navedenom ugovoru u katastarskom operatu i upis prava svojine kp.br. .. KO Divčibare u korist Grada Valjeva kao neosnovan, stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu preda u svojinu i državinu napred navedenu parcelu u površini od 0,28,87 ha ili isplati novčanu protivvrednost navedene parcele u iznosu od 4.668.270,00 dinara kao neosnovan, stavom petim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 141.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5591/22 od 17.11.2022. godine, odbijena je žalba tužioca, kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi raskid ugovora sa tuženim i da se obaveže tuženi da tužiocu preda u svojinu i državinu označenu katastarsku parcelu ili mu isplati novčanu protivvrednost iste. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer se radi o parnici radi utvrđenja,predaje i isplate u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Pored toga, revizija tužioca je izjavljena i zbog bitne povrede postupka, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Zato nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa je u skladu s tim odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.12.2019. godine, a iznos novčanog potraživanja koji revizijom se pobija je 4.668.279,00 dinara (39.723,41 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan podnošenja tužbe 1 evro = 117,5196 dinara).
S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi imovinsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao i stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
