Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji izjavljenoj u delu kojim je potvrđeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu P 71/23 od 06.06.2023. godine, odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje u delu u kome je potvrđeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu P 71/23 od 29.05.2023. godine, a kojim je odlučeno da se tužba smatra povučenom i obavezan tužilac da naknadi troškove spora tuženom i ocenio da prilikom donošenja ove odluke nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje od odredaba Zakona o parničnom postupku – ZPP ( Sl. glasnik RS br 72/2011...18/2020 i 10/2023-dr.zakon), pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 311. stav 2. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema stanju u spisima, tužilac je 31.10.2013. godine podneo tužbu protiv tuženog radi isplate. Na ročištu za glavnu raspravu održanom dana 25.04.2023. godine zastupnik tužioca je obavešten o datumu i času održavanja sledećeg ročišta – 29.05.2023. godine u 8,30 časova, upozoren je da poziv neće dobiti kao i na posledice izostanka, te je potpisao zapisnik sačinjen na tom ročištu. Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 29.05.2023. godine zastupnik tužioca nije pristupio, dok je punomoćnik tuženog koji je na ročište pristupio odbio da raspravlja, nakon čega je prvostepeni sud primenom odredbe člana 311. stav 2. ZPP, doneo rešenje po kome se tužba smatra povučenom.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su prilikom ocene ispunjenosti uslova za donošenje rešenja po kome se tužba smatra povučenom, pravilno primenili odredbe člana 311. stav 2. ZPP, kojima su propisane posledice neopravdanog odsustva parničnih stranaka sa ročišta.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji kojom se pobija rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2145/23 od 02.08.2023. godine, u delu u kome je potvrđeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu P 71/23 od 06.06.2023. godine, a kojim je odbijen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, koja je izjavljena kao posebna, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o tom delu revizije u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

U konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava.

Naime, u reviziji tužilac ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka prilikom donošenja nižestepenih rešenja, ali se ne ukazuje na konkretne razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije, koja se ne može podneti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, već samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, uz ispunjenost ostalih zakonskih uslova iz člana 404. stav 1. ZPP. Pored toga, o predlogu tužioca za vraćanje u pređašnje stanje pobijenim rešenjem odlučeno je u skladu sa sudskom praksom, pravnim shvatanjima izraženim kroz sudske odluke, pri čemu je sporno pitanje vezano za konkretnu činjeničnu situaciju, pa nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije protiv navedenog rešenja u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 1. i 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Pobijanim drugostepenim rešenjem je potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, pa pobijano rešenje ne spada u vrstu rešenja protiv koga je revizija uvek dozvoljena u smislu člana 420. stav 3, 4. i 5. ZPP, niti je to rešenje kojim se postupak pravnosnažno okončava u smislu člana 420. stav 1. ZPP, zbog čega revizija izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o vraćanju u pređašnje stanje, u konkretnom slučaju nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković