Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešeno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilja je kao lekar specijalista zaposlena kod tužene od 2006. godine, sa još dvoje lekara. Odlukom tuženog o rasporedu i raspodeli radnog vremena od 11.03.2014. godine, u tački 2. stav 2. tačka 1. propisano je da se rad lekara specijalista obavlja neprekidno sa aktivnim radom (dnevna smena sa početkom od 7.30 do 14.30, od ponedeljka do petka sa radnom subotom radi dopune radnog vremena) i pasivnim dežurstvom jednog lekara van aktivnog radnog vremena, pasivno dežurstvo je prekovremeni rad. Prema izjavi svedoka BB, zaposlene na radnom mestu medicinske sestre, čiji je iskaz prvostepeni sud prihvatioi na njemu zasnovao odluku, pasivno dežurstvo lekara specijalista je bilo organizovano tako da je nakon završene dnevne smene pozivan od strane dežurne sestre onaj lekar čiji je pacijent zatražio medicinsku pomoć. Takva organizacija rada je promenjena od avgusta 2017. godine, jer od tada postoji raspored dežurstva za lekare. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, šteta za neisplaćeni rad u pasivnoj pripravnosti tužilje u utuženom periodu iznosi 40.906,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio primenom odredbe člana 12. stav 1. , 16. stav 1. tačka 1. i člana 104. stav 1. Zakona o radu, te člana 40. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, zaključivši da tužilji pripada potraživana naknada u visini utvrđenoj veštačenjem, budući da ju utvrđeno da je tužilja bila pripravna u utuženom periodu.

Drugostepeni sud je preinačenjem prvostepene presude odbio tužbeni zahtev nalazeći da tužilji ne pripada potraživana naknada s obzirom da je rasporedom pripravnosti, sačinjenom po ovlašćenju direktora bolnice od strane glavnog medicinskog tehničara, koji raspored je sadržan u spisima predmeta, u utuženom periodu dežurstvo bilo uvedeno samo za jednog lekara, te da tužilja tim rasporedom nije bila obuhvaćena. Kako tužilja prema pravilima o teretu dokazivanja u smislu odredbe člana 231. stav 1. i 2. ZPP, nije priložila odnosno predložila odgovarajuće pisane dokaze – odluku o uvođenju i obimu pripravnosti za sporni period na osnovu koje bi se utvrdila činjenica da je ona u tom periodu bila pripravna, to je njen tužbeni zahtev neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud, preinačenjem prvostepene presude, utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrđeno prvostepenom presudom. Takvim postupanjem, drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 394. stav 1. tačka 1. i 383. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 383. stav 3. ZPP, propisano je da ako veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi ili izvedu dokazi čije izvođenje odbio prvostepeni sud, sud može da zakaže raspravu pred drugostepenim sudom. Na osnovu odredbe člana 4. stav 1. istog zakona, sud odlučuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Prema odredbi člana 394. stav 1. tačka 1. ZPP, drugostepeni sud će presudom da preinači prvostepenu presudu ako na osnovu rasprave utvrdi drugačije činjenično stanje nego ono što je u prvostepenoj presudi.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je bez otvaranja rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je već utvrđeno u prvostepenoj presudi tako što je drugostepenu presudu zasnovao na odluci o dežurstvu, odnosno rasporedu pripravnosti za period od 01.12.2016. do 31.12.2016. godine, koja isprava nije uvrštena u činjeničnu podlogu prvostepene presude i utvrdio da tužilja u spornom periodu nije bila pripravna, suprotno utvrđenju prvostepenog suda iz iskaza tzžilje i svedoka.

S obzirom na to da drugostepeni sud nije održao raspravu na kojoj bi izveo dokaz uvidom u navedenu ispravu u smislu odredbe člana 394. tačka 1. ZPP, i tako utvrdio drugačije činjenično stanje nego ono što je u prvostepenoj presudi, to se pravilnost primene materijalnog prava ne može ispitati.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. ZPP.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba parničnog postupka na koju je ukazano ovim rešenjem, tako što će ceniti žalbene navode tužilje i odlučiti da li je, radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, potrebno da se održi rasprava radi odlučivanja o osnovanosti izjavljene žalbe.

Na osnovu odredbe člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković