Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odlučeno je o odgovornosti države za štetu zbog izostalog namirenja potraživanja tužilje iz radnog odnosa u postupku stečaja nad njenim poslodavcem „Beobankom“ AD Beograd, koji je otvoren dana 03.01.2002. godine. Presudom je utvrđeno da je kapital poslodavca tužilje bio pod kontrolom države, pošto je jedini akcionar ove banke bila Agencija za osiguranje depozita, pri čemu je povreda prava tužilje na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja utvrđeno pravnosnažnim rešenjem nadležnog suda od 07.06.2022. godine.

Imajući u vidu sadržinu pružene zaštite, činjenicu da je tužilja u toku postupka zahtevala isplatu neisplaćene razlike naknade opredeljene u skladu sa izveštajem stečajnog upravnika o visini i strukturi nenaplaćenih potraživanja nastalih iz radnog odnosa, utvrđenih u stečajnom postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da ne postoji nijedan od zakonom predviđenih razloga za odlučivanje o posebnoj reviziji. Pobijana odluka je zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava i u skladu je sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, prema kojem Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno o stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Uzročno-posledična veza između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale imovinske štete nužno se mora utvrđivati u slučaju kada nenaplaćeno potraživanje ne potiče iz radnog odnosa, kao i u slučajevima kada to potraživanje postoji prema izvršnom, odnosno stečajnom dužniku koje nije osnovano na bazi društvenog ili državnog kapitala (dopuna Zaključka od 02.11.2018. godine, usvojena na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine).

Iz iznetih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednost revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade materijalne štete podneta je dana 21.12.2022. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela presude je 1.866,87 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporovima male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je isključeno pravo na izjavljivanje revizije, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković