.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 863/2024
29.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Vesne Mastilović, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca “CD HIS“ d.o.o. Niš, čiji je punomoćnik Stefan Kostić, advokat iz ... , protiv tuženih: 1. „Metal galant gradnja“ d.o.o. Leskovac, čiji je punomoćnik Miloš Simeunović, advokat iz ... i 2. Privredno društvo za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada „Projektgradnja“ d.o.o. Niš, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2523/24 od 21.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 29.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji prvotuženog.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2523/24 od 21.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2523/24 od 21.05.2024. godine, potvrđena je presuda Privrednog suda u Nišu P 900/22 od 27.02.2024. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca prema tuženima, pa je utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između prvotuženog i drugotuženog, overen pred javnim beležnikom Draganom Nikolićem iz Niša pod brojem ... od 18.06.2021. godine i da isti ne proizvodi pravno dejstvo, utvrđeno je da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između prvotuženog i drugotuženog overen pred javnim beležnikom Draganom Nikolićem iz Niša pod brojem ... od 23.09.2021. godine i da isti ne proizvodi pravno dejstvo i obavezani su prvotuženi i drugotuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 79.800,00 dinara.
Protiv drugostepene presude prvotuženi je izjavio blagovremenu reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
U odgovoru na reviziju tužilac je osporio revizijske navode.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Prema razlozima nižestepenih sudova, sporni ugovori o kupoprodaji nepokretnosti zaključeni između tuženih protivni su načelima propisanih odredbom člana 12, 13. stav 1. i 16. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da su imali nedopušten osnov shodno članu 51. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima sa ciljem da se nepokretna imovina drugotuženog bez naknade prenese prvotuženom, radi onemogućavanja poverilaca drugotuženog da se naplate iz istih, a upravo su potraživanja poverilaca dovela do blokade koja je bila na snazi u vreme zaključenja spornih ugovora. Činjenica da su ugovori o kupoprodaji nepokretnosti zaključeni u vreme kada je račun drugotuženog, kao dužnika, bio u blokadi ne utiče na njihovu punovažnost, ako takvim načinom izmirenja obaveza nisu oštećena treća lica kao poverioci koji imaju prioritet u naplati sa računa prvotuženog kao dužnika u postupku prinudne naplate. Tužilac je imao potraživanje prema drugotuženom koje nije mogao da naplati iz kupoprodajne cene jer je izvršena kompenzacija, kao i ostali izvršni poverioci. Prvotuženi se prilikom zaključenja predmetnih ugovora sa drugotuženim ponašao suprotno članu 5. stav 1. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, te su ugovori zaključeni suprotno propisanoj zabrani i protivni prinudnim propisima, shodno članu 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke. Nasuprot tome, nižestepenim odlukama odlučeno je o zahtevu tužioca i to na način koji je u skladu sa aktuelnom sudskom praksom i pravnim shvatanjima Vrhovnog suda. Revizijski navodi prvotuženog ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već njegovo tumačenje primene relevatnih normi povodom zahteva o kojem je odlučeno. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Revident u prilog svojim navodima o potrebi ujednačavanja sudske prakse, ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, što bi bilo od značaja za ujednačavanje sudske prakse.
Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Članom 413. Zakona o parničnom postupku propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu, ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410.), nije učinio prvostepeni sud.
Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 28.12.2022. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.
Kako navedena vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja inicijalnog akta to revizija prvotuženog nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizija prvotuženog je odbačena, kao nedozvoljena, u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
