Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Janko Sladok, advokat iz ..., protiv tuženih „Napredak“ d.o.o. sa sedištem u Staroj Pazovi, čiji je punomoćnik Dušan Garašanin, advokat iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Marinković Kuljhavi, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne i materijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog „Napredak“ d.o.o. izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1275/24 od 01.10.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog „Napredak“ d.o.o. izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1275/24 od 01.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u stavu trećem izreke u odnosu na usvajajući deo za naknadu nematerijalne štete.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog „Napredak“ d.o.o. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1275/24 od 01.10.2024. godine, u stavu trećem izreke u odnosu na usvajajući deo za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 251/23 od 11.06.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji: na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola isplati iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2024. godine kao dana presuđenja do isplate; na ime izmakle koristi na ime naknade za rad, koju bi tužilja ostvarila u periodu od 11.10.2020. do 16.12.2020. godine, da nije bila sprečena za rad, isplati iznos od 59.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2024. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate; da za tužilju uplati nadležnim ustanovama i fondovima pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na dosuđeni iznos od 59.280,00 dinara za period od 11.10.2020. do 16.12.2020. godine po stopi i osnovicama koje važe na dan uplate, a u preostalom delu tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan u odnosu na tuženog „Napredak“ d.o.o. Stara Pazova preko dosuđenog iznosa od 59.280,00 dinara sa pripadajućim doprinosima na odbijajući deo, za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 59.280,00 dinara za period od 18.12.2020. do 10.06.2024. godine, na neisplaćenu zaradu za dane 09. i 10.10.2020. godine i za uplatu pripadajućih doprinosa za 17. i 18.12.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena BB da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola isplati iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi „Napredak“ d.o.o. da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 298.233,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu zahtev tužilje za naknadu troškova postupka odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj BB naknadi troškove parničnog postupka od 224.150,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1275/24 od 01.10.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog „Napredak“ d.o.o. Stara Pazova i prvostepena presuda je u usvajajućem delu delimično preinačena tako što je zahtev tužilje za naknadu materijalne štete po osnovu izmakle koristi (naknade za rad) za period od 11.10.2020. do 16.12.2020. godine u iznosu od 59.280,00 dinara sa kamatom od 11.06.2024. godine do isplate, kao i za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za navedeni period, odbijen. Stavom drugim izreke, delimično je preinačena odluka o troškovima parničnog postupka u delu kojim je tuženi „Napredak“ d.o.o. Stara Pazova obavezan da tužilji naknadi parnične troškove tako što je zahtev tužilje za naknadu troškova prvostepenog postupka preko iznosa od 288.815,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate odbijen. Stavom trećim izreke, žalba tuženog „Napredak“ d.o.o. Stara Pazova u preostalom delu i žalba tužilje u celosti su odbijene i prvostepena presuda u preostalom usvajajućem i odbijajućem delu, potvrđena. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženom „Napredak“ d.o.o. Stara Pazova naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.371,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na stav treći izreke, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi „Napredak“ d.o.o. zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pobijanim delom pravnosnažne presude odlučeno je o naknadi nematerijalne štete tako što je obavezan tuženi „Napredak“ d.o.o. Stara Pazova da tužilji zbog pretrpljenog bola isplati 150.000,00 dinara sa kamatom. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u pobijanom delu, nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe člana 170. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pored toga, tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 12.01.2021. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 150.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog „Napredak“ d.o.o. nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković