Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Pravnosnažnom presudom, utvrđeno je pravo susvojine tužiocima na parceli i u granicama bliže opisanim u izreci prvostepene presude. Prema obrazloženju nižestepenih odluka, pravni prethodnik tužilaca (pok. DD), smatra se savesnim držaocem zemljišta, te se period njegove državine ima uračunati u vreme koje njegovi pravni sledbenici drže predmetnu nepokretnost kao savesni držaoci. Osim toga, utvrđeno je da se pravni prethodnik tužioca, a potom i sami tužioci, nalaze u savesnoj državini u delu kp. br. ... u površini od 77m2 u KO ..., upravo u merama i granicama navedenim u izreci prvostepene presude u vremenskom periodu dužem od 20 godina, pa su nižestepeni sudovi primenom odredbi člana 28. stav 4. i člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, usvojili tužbeni zahtev.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident u reviziji jednim delom ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, iz kog razloga se posebna revizija ne može izjaviti. Nisu od značaja za dozvoljenost revizije revizijski razlozi kojima se osporava pravilnost primene materijalnog prava, u situaciji kada revident ne ističe druge uslove za izuzetnu dozvoljenost revizije, kao što su neujednačenost sudske prakse i potreba za novim tumačenje prava. Nisu od opšteg interesa pitanja koja revident postavlja u reviziji, kao što je pitanje sticanja svojine održajem na delu parcele, u situaciji kada je suprotno revizijskim navodima, prvostepeni sud utvrdio granice parcele na koje se tužbeni zahtev odnosi.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta dana 05.09.2019. godine. Označena vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. stav 2. istog zakona propisano je da, u drugim slučajevima, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Kako u konkretnom slučaju označena vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je u stavu drugom izreke Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković