Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 4323/2023 od 15.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1446/22 od 23.05.2023. godine u stavu 1, 2, 3 i 4 izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% obračunatog na osnovnu platu nižu od minimalne zarade i vojnog dodatka od 15% obračunatog na osnovnu platu u visini minimalne zarade za period od 01.04.2019. godine do 30.11.2019. godine. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojen zasnovana je na utvrđenoj činjenici da je tužena tužilji obračunavala i isplaćivala osnovnu platu u iznosu nižem od minimalne zarade, što je za posledicu imalo to da je tužena nepravilno i nezakonito obračunavala tužilji vojni dodatak od 15%. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi Zakona o radu (član 111. stav 1.) i Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije (''Službeni vojni list'', br. 28/11, 10/17, odredba člana 24. stav 1.). Tužena uz reviziju nije priložila drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 441. Zakona parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403.stav 3.istog Zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 20.05.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 10.922,88 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković