U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilja AA, BB i VV, sve iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Olga Vukosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužilja AA i VV, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 5/24 od 16.01.2024. godine, u sednici održanoj 07.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilja AA i VV, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 5/24 od 16.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužilja AA i VV, pa se PREINAČUJE presuda Višeg suda u Čačku Gžrr 5/24 od 16.01.2024. godine, u stavovima prvom i drugom izreke, u odnosu na tužbeni zahtev tužilja AA i VV, tako što SE ODBIJA kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 18/22 od 06.09.2023. godine, u stavovima prvom i trećem izreke u odnosu na tužbeni zahtev tužilja AA i VV.

U preostalom delu revizija tužilja AA i VV izjavljena protiv stava trećeg izreke presude Višeg suda u Čačku Gžrr 150/23 od 05.03.2024. godine se ODBIJA, kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiljama AA i VV na ime troškova revizijskog postupka isplati 40.500,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 18/22 od 06.09.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiljama, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos priznatog novčanog potraživanja po rešenju Trgovinskog suda u Beogradu St 22/22, i to tužilji AA iznos od 51.141,24 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2022. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate, tužilji BB iznos od 47.415,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.05.2022. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate i tužilji VV iznos od 2.266,54 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.05.2022. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiljama na dosuđeni iznos naknade imovinske štete plati zakonsku zateznu kamatu od 01.07.2013. godine do dana podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiljama kao solidarnim poveriocima na ime troškova parničnog postupka isplati 207.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 5/24 od 16.01.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda preinačena u stavovima prvom i trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja i odlučeno da saka stranka snosi svoje troškove prvostpenog postupka. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati 27.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje AA i VV su blagovremeno izjavile reviziju, pobijajući je u celini, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilja AA i VV delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnm rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4 St 1989/21 od 18.05.2021. godine i R4 St 2154/2021 od 01.06.2021. godine, usvojen je prigovor predlagača, ovde tužilja AA i VV, i utvrđena ima je povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 59/2010, te je naloženo stečajnim organima u tom predmetu da u roku od četiri meseca preduzmu neophodne mere i radnje koje su potrebne da bi se pristupilo unovčenju imovine stečajnog dužnika, a stečajnom sudiji da u roku od 30 dana izvesti predsednika Privrednog suda u Beogradu koje su konkretne mere preduzete. Tužilje su kao stečajni poverioci i bivše radnice „Jugobanka“ a.d. Beograd podnele prijavu potraživanja u stečajnom postupku nad „Jugobankom“, koja su im rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 22/02 od 22.05.2003. godine priznata i to tužilji AA u iznosu od 17.743,24 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.01.2002. godine do isplate, a tužilji VV u iznosu od 786,54 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.01.2002. godine do isplate, koja predstavljaju potraživanje iz radnog odnosa na ime neisplaćene zarade. Iz izjašnjenja stečajnog upravnika od 01.02.2023. godine i od 09.05.2023. godine utvrđeno je da ukupno neizmireno potraživanje tužilje BB priznato u stečajnom postupku iznosi 51.141,24 dinara, od čega glavni dug iznosi 17.743,24 dinara, a kamata obračunata proporcionalnom metodom u perodu od 03.01.2002. godine do 30.06.2013. godine iznosi 33.398,00 dinara, a da ukupno neizmireno potraživanje tužilje VV priznato u stečajnom postupku iznosi 2.266,54 dinara, od čega glavni dug iznosi 786,54 dinara, a kamata obračunata proporcionalnom metodom u perodu od 03.01.2002. godine do 30.06.2013. godine iznosi 1.480,00 dinara. Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Jugobanka“ a.d. Beograd otvoren je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 22/2002 od 03.01.2002. godine i dalje je u toku. Na osnovu izveštaja Poverenika stečajnog upravnika koji je kao prilog dostavljen uz izveštaj stečajnog sudije, utvrđeno je da na dan 05.07.2001. godine ne postoji državni niti društveni kapital, već postoji samo akcijski kapital Agencije za osiguranje depozita. Univerzalni pravni sukcesor navedene Agencije je Agencija za osiguranje depozita osnovana Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita dana 25.07.2005. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 14 od 04.02.2015. godine i 51 od 25.05.2017. godine).

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje urazumnom roku, Zakona o obligacionom odnosima, Ustava Republike Srbije i Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prva i osnovnih sloboda, citiranih u obrazloženju prvostepene presude i tužbeni zahtev tužilja usvojio za iznos neisplaćenog potraživanja (glavnog duga sa kamatom obračunatom proporcionalnom-prostom metodom od dana otvaranja stečaja nad stečajnim dužnikom zaključno sa 30.06.2013. godine) priznatog u stečajnom postupku, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbi do isplate, nalazeći da tužilje imaju pravo na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koju je prouzrokovao privredni sud za čije propuste odgovara tužena Republika Srbija po osnovu objektivne odgovornosti iz člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja nalazeći da tužilje nisu dokazale da je stečajni dužnik u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 59/10 privredno društvo koje je u momentu nastanka potraživanja tužilja poslovalo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se navdima revizije tužilja AA i VV, ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/2015) propisana je objektivna odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su, bez njihove krivice, ostala neizvršena i u postupku stečaja vođeni nad stečajnim dužnikom za većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine).

U konkretnom slučaju, tužiljama AA i VV je u stečajnom postupku u predmetu St 59/2010 nad stečajnim dužnikom „Jugobanka“ a.d. Beograd priznato novčano potraživaenje iz radnog odnosa. Stečajni dužnik je od 2001.godine poslovao kao privredni subjekt sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom. Odlukom Saveta Agencije Savezne Republike Jugoslavije za osiguranje depozita i sanaciju banaka O br. BS 38/2001 od 05.07.2001. godine, donetom na osnovu odredbi članova 8. i 12. Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka („Službeni list SFRJ“, br. 84/89 i 63/90 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93 ... 44/98), proglašene su nevažećim sve do tada emitovane akcije označene banke, čime su prestala sva prava njenih akcionara i oni obavezani da u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva vrate banci akcije, odnosno potvrde o vlasništvu akcija, u suprotnom smatraće se da su njihove akcije nevažeće i da po tom osnovu gube svojstva akcionara. Istog dana, Agencija je donela i odluku O br. BS 39/2001 o emitovanju akcija banke na ime inicijalnog uloga Agencije, radi pokretanja postupka sanacije banaka, koje će Agencija otkupiti u celosti odmah po njihovom emitovanju. Univerzalni pravni sukcesor te Agencije je Agencija za osiguranje depozita osnovana Zakonom o agenciji za osiguranje depozita („Službeni glasnik RS“, br. 61 od 25.07.2015. godine), čiji položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije su uređeni Zakonom o agenciji za osiguranje depozita („Službeni glasnik RS“, br. 14/15 i 51/17). U odredbi člana 7. tog Zakona, propisana su sredstva koja Agencija za osiguranje depozita koristi za svoje poslovanje, a u članu 9., da je Vlada Republike Srbije dužna da, na zahtev Agencije, po hitnom postupku donese odluku o obezbeđenju sredstava iz budžeta Republike Srbije ili zaduživanje u zemlji i inostranstvu na osnovu akta Narodne skupštine i u skladu sa Zakonom o budžetu i Zakonom kojim se reguliše javni dug.

Na osnovu izloženog sledi pravilan zaključak prvostepenog suda da postoji odgovornost tužene za imovinsku štetu koju tužilje AA i VV, potražuju u ovom sporu, u smislu odredbe člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u visini neisplaćenog potraživanja u postupku stečaja „Jugobanka“ a.d., čiji je kapital od 05.07.2001. godine u vlasništvu Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka, a čiji je pravni sledbenik Agencija za osiguranje depozita. Na priznato potraživanje, tužiljama pripada zakonska zatezna kamata od dana podnošenja tužbi, pošto je tužena od tada u docnji, u smislu odredbe člana 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, dok u periodu pre podnošenja tužbe tužena nije bila u docnji, a obaveza plaćanja zakonske zatezne kamate je sankcija za docnju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP stavom drugim izreke preinačio drugostepenu presudu, u stavovima prvom i drugom izreke, u odnosu na tužbeni zahtev tužilja AA i VV, tako što je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima prvom i trećem izreke, u odnosu na tužbeni zahtev tužilja AA i VV, a primenom člana 414. stav 1. ZPP stavom trećim izreke odbio kao neosnovanu reviziju tužilja AA i VV izjavljenu protiv stava trećeg izreke drugostepene presude kojom je odbijena kao neosnovana žalba tužilja izjavljena protiv odluke prvostepenog suda o početku toka zakonske zatetne kamate na iznos glavnog potraživanja.

Tužiljama AA i VV prema uspehu u revizijskom postupku, primenom čl.153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, u granicama postavljenog i opredeljenog zahteva, i to primenom tarifnog broj 17. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećoj u vreme preduzimanja ove parnične radnje za sastav revizije iznos od 40.500,00 dinara, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković