Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), i ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom po održanoj raspravi pred dugostepenim sudom, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu prodavca u objektu tuženog MAXI br. .. u Kragujevcu, do 04.08.2020. godine, kada joj je rešenjem direktora tuženog od 29.07.2020. godine, otkazan ugovor o radu od 15.05.2012. godine, sa svim pripadajućim aneksima, primenom odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 52. stav 3. tačka 8. Kolektivnog ugovora kod poslodavca. Ugovorom o radu ugovoreno je, između ostalog, da tužilja prihvata prava, obaveze i odgovornosti na radu, utvrđene zakonom, opštim aktom poslodavca i ovim ugovorom (tačka 14.), kao i da poslodavac može da joj otkaže ugovor o radu ako tužilja svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, u skladu sa Zakonom o radu i opštim aktom poslodavca (tačka 15.). Opštim aktom poslodavca i to Kolektivnim ugovorom kod tuženog od 23.08.2017. godine, koji je bio u primeni i u vreme kada se desio događaj zbog kojeg je tužilji otkazan ugovor o radu, bilo je ugovoreno i da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu o to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu članom 53. stav 2. ovog Ugovora (član 52. stav 3. tačka 8.); kao i da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu iz člana 53. stav 3. tačka 8. ovog Ugovora, ukoliko se između ostalog neprimereno ili neodmereno ponaša (član 53. stav 2. tačka 5.). Aktom tuženog naslovljenim ''Radno uputstvo-mere bezbednosti maloprodajnog objekta'', i ''Ponašanje svih zaposlenih u objektu'' od 29.03.2019. godine, koji se primenjuje u svim maloprodajnim objektima tuženog, propisano je koji službeni ulaz treba da koriste prilikom dolaska na posao; kome tada treba da se jave; da su svi radnici dužni da mobilne telefone, novčanike i druge vredne stvari ostavljaju u kancelariji kod poslovođe-zamenika poslovođe (da ih ne drže u sefu); kao i da je na radnom mestu zabranjena upotreba mobilnih telefona, sa sadržinom navedenog akta upoznati su svi zaposleni kod tužene, uključujući i tužilju. Rešenje od 29.07.2020. godine, doneto je iz razloga što je tužilja izvršila nepoštovanje radne discipline predviđeno članom 53. stav 2. tačka 5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca – neprimereno se ponaša na radu, tako što se dana 16.05.2020. godine neprimereno ponela prema potrošaču kada je iskazala neprofesionalno, neodmereno i neposlovno ponašanje kada je privatnim mobilnim telefonom fotografisala potrošača u MPO Maxi .. u Kragujevcu, kojom prilikom je potrošač zamolio imenovanu da prestane sa takvim ponašanjem, što ista nije učinila, već je nastavila da fotografiše potrošača, nakon čega je potrošač podneo prijavu nadležnim licima kod poslodavca. Tužilji je 20.07.2020. godine, dostavljeno upozorenje tuženog od 16.07.2020. godine, kojim je upozorena da su se stekli uslovi da joj se otkaže ugovor o radu ili izrekne druga mera, ali se na navode upozorenja nije izjasnila. Tužilja je odbila prijem rešenja o otkazu i isto je istaknuto na oglasnu tablu tuženog dana 05.08.2020. godine. Rešenjem tuženog od 16.11.2018. godine izrečena je tužilji opomena sa najavom otkaza ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline propisane odredbom člana 53. stav 2. tačka 5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca (neprimereno ili neodmereno se ponaša na radu), a rešenjem od 05.12.2019. godine, izrečena je disciplinska mera – novčana kazna u visini od 20% osnovne zarade zaposlene u trajanju od dva meseca zbog povrede radne obaveze propisane odredbom člana 53. stav 1. Kolektivnog ugovora kod poslodavca i nepoštovanje radne discipline predviđene članom 53.stav 2.tačka 5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca (neprimereno ili neodmereno se ponaša na radu).

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, zaključujući da tuženi nije u potpunosti ispoštovao zakonsku proceduru otkaza, i da nije jasno i nedvosmisleno predočio tužilji koja joj se povreda radne obaveze stavlja na teret. Po mišljenju prvostepenog suda, u situaciji kada tužilja nije smatrala da svojim ponašanjem krši bilo kakav propis, ili naredbu tuženog, naročito iz razloga što je od svoje nadređene dobila dozvolu da uzme mobilni telefon i uz dozvolu kupca, stalne mušterije, fotografiše njenu frizuru, sledi da je u konkretnom slučaju bilo mesta primeni člana 179a Zakona o radu, koji predviđa da poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, u smislu člana 179. stav 2. i 3. ovog Zakona da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne neko od blažih mera, jer tužilja svojim ponašanjem nije nanela štetu ni poslodavcu, ni mušteriji – kupcu.

Posle rasprave održane pred drugostepenim sudom u smislu odredbe člana 383. stav 4. ZPP, radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zaključujući da je tužilja u konkretnom slučaju znala da je tuženi svojim aktom ''Radno uputstvo-mere bezbednosti maloprodajnog objekta'' od 29.03.2019. godine, svim zaposlenima u maloprodajnim objektima zabranio upotrebu mobilnih telefona na radnom mestu, ali je nezavisno od toga postupila suprotno navedenoj zabrani i mobilni telefon upotrebila tako što je fotografisala potrošača robe. Po stanovištu tog suda, tužilja je znala i imala je svest o tome da postupa protivno navedenoj zabrani tuženog poslodavca koja se odnosi na ponašanje svih zaposlenih u objektu i da upotreba mobilnog telefona na radnom mestu predstavlja nedozvoljeno ponašanje, odnosno kršenje discipline, i jasno je da tužilja navedenom prilikom nije ispoštovala radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno da se neprimereno ponašala na radu, zbog čega je osporeno rešenje zakonito.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava, zbog čega navode revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjuje kao neosnovane.

Prema članu 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U konkretnom slučaju u aktu tuženog ''Radno uputstvo-mere bezbednosti maloprodajnog objekta'' od 29.03.2019. godine, propisano je da su svi radnici dužni da mobilne telefone, ostavljaju u kancelariji kod poslovođe-zamenika poslovođe i da je na radnom mestu zabranjena upotreba mobilnih telefona. Izvedenim dokazima je utvrđeno da se tužilja neprimereno ponela prema potrošaču kada ga je privatnim mobilnim telefonom fotografisala u maloprodajnom objektu, i nakon zahteva potrošača da prestane sa fotografisanjem, i time iskazala neprofesionalno, neodmereno i neposlovno ponašanje, pri čemu je znala za postojanje navedene zabrane, i na taj način povredila radnu disciplinu propisanu označenim aktom tužene, usled čega joj je osnovano otkazan ugovor o radu. Prilikom donošenja osporenog rešenja tuženi je poštovao zakonom propisanu proceduru i tužilji pre otkaza ugovora o radu uručio pisano upozorenje o postojanju otkaznih razloga u kome su jasno i precizno navedene činjenice bitne za postojanje ove povrede radne discipline, čime je tužilji omogućeno pravo na odbranu od te povrede koja joj je bila stavljena na teret.

Saglasno navedenom, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda da je tužilja fotografisanjem potrošača, u prodajnom prostoru maloprodajnog objekata tuženog, privatnim mobilnim telefonom, učinila povredu radne discipline koja je članom 53.stav 2.tačka 5. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, predviđena kao razlog zbog kojeg se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, i da su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

Suprotno navodima revizije tužilje, drugostepeni sud nije pogrešno primenili materijalno pravo zbog toga što je tužilji mogla da bude izrečena i neka druga kazna propisana zakonom, pošto je izbor zakonom propisanih kaznenih mera u dispoziciji poslodavca, imajući u vidu i činjenicu da su tužilji već dva puta izrečene disciplinske mere zbog povrede radne obaveze usled neprimerenog ili neodmerenog ponašanja na radu. Sud ne ceni celishodnost već zakonitost odluke poslodavca. U konkretnom slučaju za nepoštovanje radne discipline zakonom je, u odredbi člana 179. stav 3. Zakona o radu, propisana mogućnost da poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, pa je tuženi poslodavac, donošenjem pobijanog rešenja postupio na zakonom propisani način.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilja nije uspela u postupku po reviziji pa nema pravo na naknadu traženih troškova revizijskog postupka u smislu člana 165. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković