.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9192/2024
20.08.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Ilije Zindovića, predsednika veća, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., koje zastupa Željko Tomić, advokat iz ..., protiv tuženog „Javornik“ d.o.o. Subotica, sa sedištem u Subotici, koga zastupa Miloš Kravić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 100/24 od 01.02.2024. godine, u sednici održanoj 20.08.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 100/24 od 01.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 354/22 od 17.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere zabrane svake promene knjižnog stanja na nepokretnostima koje su predmet spora bliže opisanih u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja AA tražila da se utvrdi da je vlasnik ½ dela na dvoiposobnom stanu broj .. površine 61m² na drugom spratu stambene zgrade u ... u Novom Sadu, sagrađena na kat. parceli .. upisana u ln. .. KO Novi Sad 1, trosobnog stana broj .. površine 73m² na prvom spratu stambene zgrade u Ulici ... u Novom Sadu na kat. parc. .. – ln. .. KO Novi Sad 1, trosobnom stanu broj .. površine 70m² na trećem spratu stambene zgrade u Ulici ... u Novom Sadu na kat. parc. .. – ln. .. KO Novi Sad 1 i na porodičnoj stambenoj zgradi broj 1, objekat broj 1 od 142m², objekat broj 2 sa zemljištem pod zgradom broj 1 od 142m², zemljište pod zgradom broj 2 od 18m² i zemljištem uz zgradu od 244m² (ukupno 4 ara 04m²) u ... u Sremskoj Kamenici – ln. .. KO Sremska Kamenica, te da se obaveže tuženi da trpi uknjižbu tužilje kao vlasnika ½ udela na ovim nepokretnostima pod pretnjom prinudnog izvršenja, da trpi brisanje zabeležbi u navedenim listovima nepokretnosti koje su upisane na osnovu založnih izjava i zaključaka javnog izvršitelja uz nalog službi RGZ SKN Novi Sad izvrši brisanje navedenih zabeležbi u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja. Odbijen je i zahtev da se tuženi obaveže da tužilji preda u posed navedene nepokretnosti. Stavom trećim izreke, tužioci su obavezani da tuženom naknade troškove parničnog postupka od 219.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 100/24 od 01.02.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilaca je odbijena, a presuda Višeg suda u Novom Sadu P 354/22 od 17.10.2023. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u braku stekli sve četiri nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva. Tužilac BB je založnim izjavama od 10.02.2012. godine založio kao obezbeđenje potraživanja naznačene nepokretnosti, a koje potraživanje je imao tuženi „Javornik“ d.o.o. prema njemu. Tuženi je radi namirenja svog potraživanja prema BB vodi izvršne postupke i to: po osnovu predloga za izvršenje na osnovu založne izjave od 27.12.2018. godine na osnovu koje je Osnovni sud u Novom Sadu 31.12.2018. godine doneo rešenje o izvršenju II 5071/2018, kojim je dozvoljeno predloženo izvršenje radi naplate poveriočevog potraživanja od 30.000.000,00 dinara i troškova izvršnog postupka i to upisom zabeležbe rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti i utvrđenje vrednosti kao i prodaju ½ idealnih delova porodične zgrade u ... u Sremskoj Kamenici. Ova nepokretnost je na osnovu zaključka javnog izvršitelja II 5/19 od 10.06.2020. godine dodeljena poveriocu „Javornik“ d.o.o. Subotica uz konstataciju da njegovo potraživanje prevazilazi iznos iz licitirane cene. U odnosu na preostale tri nepokretnosti, ovde tuženi je kao poverilac protiv izvršnog dužnika BB, vlasnika SZR „Rad“ u ..., podneo predlog za izvršenje Privrednom sudu u Somboru. Rešenjem o izvršenju Iv 35/2013 od 16.01.2013. godine naznačeni sud je odredio predloženo izvršenje, a 18.07.2016. godine postupak sprovođenja izvršenja ustupio javnom izvršitelju, koji je u postupku I Iv A17/2016 od 12.12.2016. godine doneo zapisnik o prodaji usmenim javnim nadmetanjem kojim je ovde tuženom, a tamo izvršnom poveriocu dodelio, između ostalih, stan u ... u Novom Sadu. Zaključkom od 12.03.2018. godine ovde tuženom, a tamo izvršnom poveriocu je kao kupcu predat stan u ... i stan u ... u Novom Sadu. Uz zapisnik o ispražnjenju i prodaji nepokretnosti javnog izvršitelja od 11.06.2018. godine konstatovano je da je tog dana tuženom predat stan u ... dok je stan u ... tuženom predat po zapisniku od 15.06.2018. godine.
Viši sud u Novom Sadu je 11.05.2016. godine doneo presudu na osnovu priznanja P 138/2016 kojom je utvrđeno da je tužilja AA po osnovu sutekovine u braku sa tuženim BB stekla pravo svojine na 1/2 dela na svim nepokretnostima koje su predmet ovog spora.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1289/20 od 27.08.2020. godine utvrđeno je da je nedozvoljeno izvršenje određeno rešenjem Privrednog suda u Somboru Iv 35/13 od 16.01.2013. godine i zaključkom istog suda od 14.01.2014. godine na suvlasničkom udelu tužilje AA na ½ nepokretnosti – stanova u ..., ... i ... u Novom Sadu. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 6196/20 od 31.03.2022. godine ova presuda je potvrđena. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 708/21 od 23.09.2021. godine preinačena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1560/20 od 01.10.2020. godine i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 2452/18 od 28.02.2020. godine tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da su ništave i bez pravnog dejstva založne izjave tuženog overene 10.12.2012. godine, na osnovu kojih je upisana vansudska izvršna hipoteka drugog reda u korist „Javornik“ d.o.o. Subotica na stanovima u ..., ... i ... u Novom Sadu i porodičnoj pomoćnoj zgradi u ... u Sremskoj Kamenici, te da je tuženi dužan da trpi da se na osnovu te presude izvrši brisanje upisa izvršne vansudske hipoteke drugog reda u korist ovde tuženog. Tuženi „Javornik“ d.o.o. Subotica je upisan kao primalac prava svojine na stanu u ... u Novom Sadu.
Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje iz razloga što je tuženi postao vlasnik spornih nepokretnosti odlukom nadležnog organa, na osnovu člana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Takav način sticanja prava svojine nije se izveo iz prava svojine pravnog prethodnika, već je pravo svojine stečeno izvorno samom odlukom – aktom nadležnog državnog organa. Otuda proizlazi da se u ovom postupku ne može ocenjivati pravilnost odluka javnog izvršitelja, niti su od značaja donete presude kojima je utvrđena ništavost založnih izjava i nedopustivost izvršenja (koje su presude donete nakon donošenja zaključka o dodeljivanju ovih predmetnih nepokretnosti tuženog kao izvršnom poveriocu). Tužiljino pravo svojine u delu od ½ prestalo je pre donošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari. Zaključkom javnog izvršitelja predate su nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva, pa nema mesta utvrđenju da je tužilja vlasnik ovih nepokretnosti u opredeljenom delu. Citirane presude nisu postojale, dakle, ne radi se o situaciji da je vršena prodaja imovine trećih lica, a ne izvršnog dužnika. Tužilja eventualno ima pravo na naknadu štete usled naknadno donetih napred citiranih presuda kojim je utvrđena ništavost založnih izjava.
Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda.
Po oceni Vrhovnog suda, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo.
Prema članu 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine stiče se po samom Zakonu o osnovu pravnog posla i nasleđivanju. Prema stavu 2. istog člana pravo svojine se stiče i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenih zakonom.
Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da se u ovom slučaju radi o orginarnom načinu sticanja svojine. To pravo se ne izvodi iz prava izvršnog dužnika, već se pravo stiče momentom donošenja odluke državnog organa (zaključka o predaji nepokretnosti kupcu), pa se o punovažnosti tih akata o sticanju prava svojine ne može raspravljati. Presude Apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda u trenutku javnih prodaja nisu postojale, što znači da se ne radi o situaciji da je vršena prodaja imovine trećeg lica, a ne izvršnog dužnika.
Zbog svega iznetog, navodi revizije tužilaca se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Prilikom sprovođenja postupka izvršenja, u kom postupku je tuženi aktom državnog organa postao vlasnik spornih nepokretnosti, nije postojala nikakva zabrana (privremena mera i sl), imovina se vodila na izvršnog dužnika, a ne na treće lice. Kasnije donošenje odluka od strane Apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda ne može uticati na punovažnost odluka koje su donete u izvršnom postupku, jer su iste donete u skladu sa zakonom i tuženi je na legalan način postao vlasnik spornih nepokretnosti.
Pravilna je i odluka o troškovima postupka.
Sa svega iznetog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
dr Ilija Zindović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
