.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1174/2025
15.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Vidić, advokat iz ..., protiv tužene Opšta bolnica Sremska Mitrovica, čiji je punomoćnik Biljana Kocan, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1906/24 od 30.12.2024. godine, u sednici održanoj 15.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1906/24 od 30.12.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1906/24 od 30.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 187/22 od 15.10.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 30.491,71 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.08.2022. godine do konačne isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 105.180,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja na plaćanje sudske takse na tužbu u iznosu od 3.120,00 dinara i prvostepenu presudu u iznosu od 1.560,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1906/24 od 30.12.2024. godine, žalba tužene je odbijena i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu i u odbijajućem delu o troškovima postupka tužene.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ne postoji potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. O zahtevu tužilje za naknadu štete koju joj je pričinio poslodavac neosnovanom isplatom obustavljenih iznosa tužiljine plate sindikalnoj organizaciji, umesto prodavcu od koga je kupila robu na kredit, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete (tužba radi novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je 11.08.2022. godine. Podneskom od 29.03.2024. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu iznosa od 30.491,71 dinara, što čini vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude, a što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
