Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5308/23 od 28.02.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za nalaganje tuženom da prekine obmanjujuće oglašavanje preko elektronskih medija i društvenih mreža bliže pobrojanih u izreci prvostepene presude, te da preko svog sajta nudi udžbenike u formi i formatu bliže opisanog u izreci prvostepene presude. Nižestepeni sudovi su u bitnom utvrdili da je tuženi Fondacija osnovana radi unapređenja obrazovanja, obezbeđivanja, besplatnog objavljivanja i preuzimanja udžbenika na veb sajtu fondacije i objavljivanja drugih edukativnih materijala. Ispitujući osnovanost tužbenih navoda nižestepeni sudovi su zaključili da oglasna poruka tuženog na veb sajtu nije obmanjujuća, te da posetilac sajta zaista dobije ono što je oglašeno na način kako je oglašeno i po objavljenim uslovima, te da stoga ne postoji povreda na koju se tužilac poziva.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Najpre, posebnom revizijom se ne može pobijati odluka o zasnivanju nadležnosti Privrednog suda u Beogradu, zbog čega revizijski sud nije posebno cenio revizijske navode kojima se navedena odluka osporava. Takođe, nisu od uticaja na dozvoljenost revizije navodi kojima se osporava pravilnost primene materijalnog prava, jer pogrešna primena materijalnog prava sama po sebi nije dovoljan razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije imajući u vidu sadržinu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku. Pitanja u pogledu primene Zakona o trgovini i Zakona o oglašavanju na koja revident ukazuje u konkretnom slučaju ne zahtevaju novo tumačenje prava, niti je potrebno da se razmotre pravna pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. U reviziji se ne ukazuje na drugačije sudske odluke u istovrsnoj materijalnopravnoj situaciji, pa nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 22.04.2021. godine. Označena vrednost predmeta spora iznosi 3.600.000,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 30.617,20 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. stav 2. dalje je propisano da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Imajući u vidu da u ovom privrednom sporu, vrednost predmeta spora iz pobijane pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Revizijski sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer troškovi nastali u vezi sa odgovorom na reviziju nisu neophodni za odlučivanje o reviziji u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković